U trećem delu Dnevnika Danilo piše o pesmama sa B strane albuma “Smrt, ljubav, smrt”.
Piše Danilo Nikodinovski
B1 Dok grad spava
Godinama sam radio monitoring na džez festivalu i jednog dana se ispostavilo da je bend kasnio na tonsku i bio sam sâm sa Steinway klavirom. Neko tmurno vreme, 27. oktobar 2016. i ja pritiskam sustain pedalu i osluškujem tonove koji se preklapaju. Koncertni klavir je stvarno kralj instrumenata i bogatstvo tih tonova zaista ispuni prostoriju. Odsvirao sam jednu minijaturu, prvi tejk odmah, snimio na telefon. I ostavio sa strane.
Kada sam se uhvatio Dilan Dog ideje, razmatrao sam koji naslovi bi mogli sa čime da se uklope, i ovaj kombo je bio no-brainer. Smarače sa starim gvožđem sam snimio sa terase (jul 2020), iako još uvek nisam znao šta ću da radim sa njima.
Kada je u martu 2021. Stivi preminuo, totalno sam se sjebao i u svom tom očaju sam počeo da se prisećam svih stvari o kojima smo ikad pričali. Stivi me je navukao na mnoge bendove, od toga su najvažniji verovatno Slowdive, Swans i Cocteau Twins i sećam se da je mnogo voleo da spominje Sonic Youth. Tačnije, pričao mi je o svojim prvim utiscima o Godspeed You! Black Emperor i primetio je taj neki glas sa motorole u reverbu koji mu je zvučao isto kao Providence od SY. Negde sam počeo da povezujem stvari u glavi, i nešto slično kao i u pesmi How to measure a planet? od The Gathering, počeo sam da mislim kako možda baš treba da spojim te dve stvari – prelepi koncertni klavir i pokretno odvratno đubrište na četiri točka.
Kad sam pitao Gegu, šta misliš, da nisu đubreksi previše, ona je rekla to je naša realnost.
Ptica je snimljena na potpuno drugoj lokaciji 3. maja 2023. i zapravo je svetla tačka pesme. Najlepše od svega je to što ptica ima svoj ritam, klavir svoj, i oni se u tom kontrapunktu lepo dopunjuju.
B2 Demonska lepota
Prvobitni plan nije bio da Demonska uđe na ovaj album, nego na sledeći. Ali, vremena je bilo sve manje i znao sam da gori pod nogama i da moram da je iskoristim sada. Nema više kostura u ormanu, veliko spremanje je stiglo.
Horor filmovi, Dilan Dog, Danilo i Consi: Kako je nastao album “Smrt, ljubav, smrt” (I deo)
Tekst je nastao 5. decembra 2017. nakon Sólstafir koncerta u klubiću Doma omladine. U jednom trenutku na koncertu pevač je rekao kako im je sledeća pesma posvećena njihovom prijatelju koji se ubio i zamolio publiku da pripazi na ljude koji su u depresiji. Kao neko ko živi sa depresijom u raznim oblicima, a i svi koji žive ovde poslednjih tridesetak godina, osećao sam da treba da kažem nešto i ja na tu temu.
Često pričam kako bi sve bilo mnogo lakše kada bi ljudi više govorili hvala i izvini, a zapravo važnija stvar iza toga je temelj i da li ga ima, odnosno vaspitanje (pre upbringing nego education). Mnogi divni i kvalitetni ljudi su otišli odavde i dosta puta sam se u životu zapitao da li ja treba da uradim isto. Koliko je problem sredine, a koliko mene? Ako odem negde i ponesem svoje demone sa sobom, ja zapravo nisam ni otišao, nego sam još uvek ovde? Ah, toliko je glupih horor filmova snimljeno na tu temu…
Radni naziv pesme je bio Mračna pesma, odnosno Oda depresiji. Dilan Dog i njegova Demonska lepota legli su kao poručeni. Muziku sam napravio usred korone, jun 2021. recimo i Sima Bajka mi je pomogao da povežem rifove. Strofa je potpuni The silent enigma omaž, sa sve pojačalom koje šušti.
Znao sam da je pesma eksplozivna i u mnogo toga podseća na Cons početke, zato mi je jedino logično bilo da zovem Jekija da odsvira bubanj. Došao je na probu 29. marta 2024. i pričali smo svašta, slušali prvi HIM album, prisećali se raznih gotivnih sranja iz prošlosti. Zagrejao se za stvar toliko da me je molio da odemo kod Olivera na Dedinje u studio da kod njega snimimo bubanj. Poslušao sam ga. Jer, kad nekog znaš ceo život i vidiš koliko mu se zacakle oči od te želje, moraš da mu učiniš. I drago mi je što sam ga poslušao, jer je odlazak kod Olivera bio jedno potpuno suludo iskustvo.
Prvo smo Jeki i ja otišli 15. aprila oko podne na Dedinje da se ja upoznam sa Oliverom (i to odmah nakon izvesnog krvoprolića na Košutnjaku koje sam doživeo) i dogovorili se sve oko mikrofona, šta ja donosim, šta on ima, koliko kanala ukupno, snimamo u 96k, super, vidimo se 6. maja na snimanju.
Bubanj je postavljen u ogromnoj sobi sa gomilom room mikrofona, moje pojačalo je sakriveno u mašinskoj sobi, a Dejv daje linijski signal direktno u mikser. Ništa klik, iako je Jeki bog klikova, Jeki je insistirao da ovo mora da se odsvira na starinski jen, dva, tri način (mi u ovom bendu izgleda ni ne umemo drugačije).
Oliver je stara garda, ima taj studio sto godina, voli da priča, a onda je uzeo da pojačava monitore toliko (kao da treba da nas impresionira kad smo već došli da snimamo) da je sam sebi spalio/produvao jedan zvučnik. Prvo je tvrdio da nam prdi koža od flor toma, mi pokušavamo da naštimujemo, ovamo u gluvaću sve normalno zvuči, Igor mu kaže, A da nije tvoj zvučnik, Oliver gleda i sa nevericom izgovara Nemoguće! – da bi se on onda posle 45 minuta javio sa Izvinite, moja je greška!
Uterali smo mi tu jedno desetak tejkova i mislim da je poslednji tejk definitivno bio taj. Sećam se da sam u jednom trenutku usred tog tejka zaboravio gde sam u pesmi i samo sam pogledao ovu dvojicu i pustio da me oni odvedu dalje. Kad si control freak olakšanje je kad overiš a imaš ljude na koje možeš da se osloniš.
Pilot gitara koja svira uz Jekija je ostala. Ona je glavna i ona vozi pesmu. Drugi solo pred poslednji rif je sa tog snimanja i udarac koji se čuje je moja noga koja udara o pod, izvučena iz room mikrofona koji su stajali u hodniku pored.
Dodatne gitare i bas smo snimili jako brzo 8. maja. Fundament, odnosno bubanj je bio toliko jak da sam ubeđen da u Jugoslaviji ne postoji bolje snimljen bubanj od ovoga. Kad sam Potočnjaku poslao fajlove bubnja da čuje, samo je rekao KONAČNO TRETIRANA SOBA NA BALKANU i za pet minuta dogovorio da u januaru dođe da snimi tri dana bubnja za Otrovnu Kristinu.
Solo koji sam snimio desio se u trenutku kada sam saznao da je Stiv Albini umro, i taj neki suludi fidbek koji se desio usred sola je moja mala posveta njemu. Ono što je taj čovek učinio da napravi In utero ili Times of grace albume da zvuče kao što zvuče je jedan veliki testament za sve koji se bave hevi muzikom.
Akustaru i Moog sam snimio 12. maja, a vokale 20. i 21. maja 2024. Taj 20. maj mi je bio jedan od težih dana u životu, jer smo prvo Gega i ja podvukli neke završne vokale za Delirijum, a onda sam krenuo da pevam Blajndere. Nisam mogao vola da ubodem i sve je zvučalo toliko pogrešno da sam ozbiljno počeo da mislim da su Blajnderi veći od mene i da ja nemam kapaciteta da dam pesmi ono što ona zaslužuje. Tako sjeban, da ne bih otišao isfrustriran kući, rekao sam Igoru, ajde mi pusti Demonsku da se izderem, da izbacim sav taj frust. Znao sam da ću da sjebem grlo od dranja i da sutra neću biti ni za kurac, ali morao sam da uradim nešto.
Dnevnik snimanja: Kako je nastao album “Smrt, ljubav, smrt” (II deo)
Nisam se drao u studiju od 2009. i znao sam da ako ću to ponovo da uradim, da moram da prevaziđem sebe i sva dranja ikad. Ja sam prestao da pijem pivo pre par godina, ali kako sam krenuo da se derem, vratio mi se i Stivi i Saturnus na njegovim gotik najtovima u KST-u, gde sam naspram klupskog razglasa mogao da se derem Christ goodbye do mile volje i zapravo tako naučio da growlujem. Jer, ne možeš kod kuće da pojačaš dovoljno muziku do tog volumena da izbaciš taj growl iz sebe kako dolikuje. I da nađeš taj pritisak iz stomaka da gurneš. Daj to pivo, nek’ ide život.
Onda sam tražio novi tejk i krenuo sa onim blekerskim pretnjama, nešto kao kombinacija Burzuma i prvog In the Woods… albuma. Kad sam se prodrao ono booool po prvi put, Igor se oduševljeno javio u sluškama sa rečenicom, Odakle se ovaj stvorio??
Reakcije na growl su bile prajsles. Vranjković je odmah pitao ko se dere a onda je rekao u jebote ko Drakulin ćale. Znao sam da je ovo ta jedna metalska pesma koja treba da sažme sve zbog čega volim metal. Moja posveta metalu. I taj poslednji Sepultura rif… Moć kao takva. Dejv je poslednji solo nazvao Geri Mur svira u Edge of Sanity i to je nešto najsmešnije i najtačnije.
Demonska lepota je sigurno pesma koja će da podeli neke ljude, kao i sâm album uostalom, ali meni je to okej, jer je to sve deo mene. Ne morate da volite sve pesme, jer to ne znači da pesme nisu dobre – to samo znači da vam se ne dopada moj život. I to je u redu. Ja i dalje učim da ga volim, jer drugi nemam.
B3 Tvoj osmeh su blajnderi
Bio je 30. januar oko 1 ujutru. Legao sam kao da odspavam par sati jer Didi i Marun treba da me pokupe u pola 5 da idemo na aerodrom. Letimo u Milano da gledamo Slowdive. Vrteo sam se po krevetu jedno sat vremena i onda mi je samo sinulo
Kad vratiš osmeh za manje od sekunde, kako se to zove?
Zatim sunce koje može samo da se duri, jer njen osmeh je najsvetliji. Daj da se vidimo na pet minuta da te zagrlim i kažem sve. Jako brzo sam sastavio prve tri strofe, ali refren i poslednja strofa su srž pesme. Znao sam da imam nešto veliko.
Melodija za pesmu je nastala slučajno, kao i sve velike stvari u životu. Ona me je zvala da se vidimo na doručku/kafi pred Vranjkovićev koncert 26. decembra 2023. u Domu sindikata i baš smo se lepo ispričali. Na kraju smo se zagrlili i tako zagrljeni njihali u Nušićevoj i osećao sam da smo podelili nešto bitno. Čim smo se rastali popeo sam se na binu na tonsku i prva stvar koju sam odsvirao bili su Blajnderi. Bili su u normalnom štimu, ali ideja je ostala.
28. februara sam otišao do prostorije gde vežbamo i uzeo Les Pola. Ipak je on moja najbitnija gitara za ovaj bend i kad je on već na omotu albuma, on mora da nosi sve pesme. Jednu drugu pesmu koju joj pišem već devet godina neću stići da završim sad, možda ova nova može da upadne umesto nje? Odsvirao sam pesmu i kliknulo je. Probao sam je sa bendom istog onog 11. marta kad je Aki izjavio da se odjavljuje od sviranja bubnja. Snimio sam demo sa Akijem i poslao ga Kuzmi. Objasnio sam mu sve, razumeo je moj neizdrž i obećao je da će mi pomoći.
Došao je na probu 26. marta i odmah je pesmi dao ono što pesmi treba. Sa kakvom lakoćom Kuzma svira i kako poletno a nenametljivo svira to spuštanje na rajdu iz refrena nazad u strofu… Takve stvari treba da stoje u svim bubnjarskim udžbenicima. Na kraju kad smo dobili miks, rekao sam mu ova pesma je veća od mene i hvala ti što si je lansirao tamo gde treba. Volim ga. Neke ljude upoznaš pre godinu dana, a za kratko vreme se povežete toliko da se taj neko tako lako istrči da ti učini nešto jako bitno.
Prvo što smo ušli da snimimo kod Igora bio je bubanj za ovu pesmu. Znao sam koliko je važna i znao sam da mora da bude prva. Ako ona klikne, sve ostalo će biti lakše. I kliknula je. Kuzma je za 20 minuta razvalio dva tejka. Nije hteo ni slušalice da stavi dok smo svirali. Ludak.
Međutim, tu počinju svi ostali problemi sa ovom pesmom. Mučio sam se oko svakog sledećeg segmenta. Gitare sam snimao 30. aprila i klin gitare sam dobio prilično brzo. To je moj zvuk gitare koji ispuni prostoriju i mikrofoni samo to treba da pokupe. Uvod smo pravili Igor i ja jedno 40 minuta. Međutim, prvi i drugi solo su me neviđeno mučili. Probao sam jedno deset tejkova prvog sola i to je jako iznurujuće iskustvo. Ne sviramo na klik, dakle nema krpljenja i lepljenja. Mora da se odsvira od početka do kraja u jednom tejku. Kad sam nekako dobio dovoljno lep prvi solo, ostao je drugi solo, the solo svih sola. I tu je bilo deset tejkova. Nijedan dovoljno uspešan da kažeš, to je taj. Obično počnem dobro, pa se izgubim u sredini, pa se vratim, pa neka frljoka i tako u krug. Nijedan nije bio dovoljno dobar od početka do kraja. Mislio sam da nikad neću uspeti.
Jako je teško svirati gitaru ispred glasnog pojačala, ali znao sam da to moram da uradim na oldskul način. Ceo album. Neću da sedim u režiji i buljim u ekran i sviram gitaru na studijskim monitorima, hoću da stojim ispred pojačala i da mi vibrira gitara, to je taj sustain, hoću da mi se tresu gaće od zvuka i hoću da se borim sa fidbekom kao Hendriks.
Izašao sam napolje na cigaru da iskuliram i onda sam se setio šta mi je ona pričala, kako joj je Grob omiljena Cons pesma i zakačio sam se za taj osećaj i sišao dole da probam poslednji tejk. Nemam više snage, prošlo je 1 ujutru, ali ajde da probam. Možda je ovo taj. I bio je. Dobio sam ga. Ima u njemu nervoze i borbe, gitara i pojačalo hoće da eksplodiraju od zvuka, Kuzmini prelazi odgovaraju na to, a ja sam u ustima oluje svih ovih meseci, i ovo je moj način da se izborim i izubijan izađem živ odavde.
Ona mnogo voli Conse i naslov pesme je vezan za to. Blajnderi su ona velika žuto bela svetla što su na koncertima okrenuta ka publici i pozdravljaju publiku. Njen osmeh je to, najsvetliji i najlepši na svetu i kad se ona nasmeje ona me pozdravlja jer sam ja njena publika.
Akustična gitara je snimljena relativno lako 4. maja. Bas gitaru i Moog smo snimali 12. maja i tu sam već imao probleme koje Moog fraze da podmetnem a da ne skrenu pažnju na sebe. A ako je na snimanju sola i snimanju Mooga bilo nervoze, onda pravo mučenje tek sledi.
20. maja sam pokušao da otpevam Blajndere i nisam mogao da se sastavim. Samo jedan stih je ostao od te večeri. Od 42 ukupno. Izdrao sam se u Demonskoj prvi refren i otišao mrtav pijan kući.
21. maj je počeo užasno. Bio sam mamuran i sjeban i osećao sam se kao da sam pao sa litice. Ni proliv od lošeg piva nije pomogao. Da li je ova pesma stvarno veća od mene? Ali, ja sam je napravio. Da li imam to u sebi da joj dam ono što ona zaslužuje? Ako nemam, neću je ni objaviti.
I sa tim nekim osećanjem sam otišao u studio. Bio sam kao popišan, ali sam bar rekao sebi, okej, ajmo polako, jedno po jedno, reč po reč, pa da vidimo kako će da ide. I krenulo je relativno okej, za sat-dva smo dobili prve tri strofe. Međutim, sada dolazi refren, the refren i centralno mesto oko koga je sve krenulo.
Samo sam zažmurio i zamislio da ona stoji ispred mene i otpevao refren u jednom tejku. Tišina… U sluškama mi se javlja Igor da kaže, dobar si. Ja se smejem, rek’o, daj pusti da čujem. I stvarno je dobro. Međutim, čujem da ima dva mesta gde bih mogao nešto malo da popravim, daj da probam opet. Upali Igor snimanje, ja otpevam, završi se tejk i ja se mislim, u al’ sam mu jebo kevu. Igor pušta snimak, kad ono… Kurac. Loše je. Čuje se negde da sam počeo da razmišljam dok pevam i to se ‘ladno čuje. Ne verujem sebi i tražim još jedan tejk. Ma kakvi, još gore. Puštamo prvi tejk i stvarno je dobar. U tom trenutku pada mi toliki kamen sa srca, da sam se osećao kao da sam završio faks, popeo se na Mont Everest i završio sve albume na svetu. Otpevao sam najvažnije nešto u životu u jednom tejku i sad sve ponovo počinje da ima smisla.
Poslednju strofu i drugi refren smo dobili dosta brzo, jer su mi se sigurnost i samopouzdanje popeli na predivan nivo. Posle ove pesme znao sam da mogu bilo šta drugo da otpevam mnogo lakše i onda sam otpevao strofe u Demonskoj (smernica za vajb mi je bio EKV i Ruke) i izdrao se sve one vokale na kraju. Čak sam zvao Mileta da dođe ako može da se izdere jedan growl ispod mene u drugom refrenu, kao u Emocean nekad, ali nije mogao. Bilo mu je dosta loše. Ono što nisam znao je da će to biti poslednji put da ćemo se čuti.
Aki je dosnimio šejker 9. juna, kad smo pred miks snimali reverbe i dilejeve. Miksevi su bili pomalo stresni za Blajndere, ali uspeli smo da dobijemo odličan miks. Mile je preminuo u međuvremenu i na dan njegove sahrane, 1. jula stiže miks za Demonsku. Odličan je miks, ali ja idem na sahranu. I ona je tu, došla je da bude tu za mene i pomogla mi je da prebrodim sve ovo. Jeki je isto na sahrani i raspada se. Maksa isto. I puno još mojih prijatelja. A ja putujem sutra na turneju.
Masteri su stigli usred turneje. Bio sam u Češkoj kad sam ih dobio, uspeo sam samo Imam da preslušam i oduševio se. Sutradan sam u Nemačkoj dobio Delirijum i Blajndere i Delirijum me je oduvao. Blajnderi su bili predivni, ali bio je jedan detalj koji me je mučio. Naravno, jer sa svim pesmama je sve okej, samo Blajnderi moraju da imaju nešto što mora još da se popravi. Naime, Plotkin je toliko raširio sliku da je moj vokal malo upao u sredinu. Pitali smo ga da li bi mogao to da reši a da ne izgubimo sve ostalo. Nije ga mrzelo i napravio je novi setap i prošao ceo album sa novim podešavanjima i to je bilo to.
Bio sam u Zagrebu tog 10. jula kad sam dobio reviziju Blajndera, ležao sam na asfaltu sa slušalicama, gledao u zvezde i shvatio da je to to. Uspeo sam. Plotkin ne razume srpski ali oseća muziku, i neizmerno mi je drago što ima znanje, veštinu i osećaj da pesmama da ono što im treba. Sve je izletelo napolje, Delirijum pogotovo (I love the pick scrapes, komentar Pitera iz Unearth), Blajnderi savršeni, Imam milina, Demonska ubija. Akija je grebalo to što je hteo još malo da gurne bubanj napred u Demonskoj, pa smo zamolili Plotkina za tu još jednu reviziju. Finalni master je stigao 16. jula kad sam se vratio sa prve turneje.
Ne mogu ni da počnem da procesuiram šta mi se sve desilo od početka godine do sada. Mnogo smrti i mnogo ljubavi. Važno mi je da volim, jer sve ostalo mi nema dovoljno smisla. Hvala svima što su me spasli, a njoj najviše jer je izvukla ovu pesmu iz mene.
P.S.
Postoji još jedna situacija koja se desila, a koju moram da prepričam. Bila je nedelja 21. april, dan pred Kuzmino snimanje Blajndera. Bajaga je svirao u Domu sindikata (istom onom na čijoj sam bini napisao melodiju za Blajndere pre četiri meseca), koncert povodom 40 godina od Pozitivne geografije. Napravili smo na tonskoj sve da radi kad Bajaga dođe. Namestio sam mu gitaru i pojačalo i kad je došao predložio mu, probajte Marlenu, tu imaš rif, a i peva vas nekoliko. On kaže ajde, i usred pesme svetlo na bini krene da nestaje i da se nasumično pojavljuje nazad. Baki prvo ne izgovara ništa, završavaju pesmu, a onda prilazi mikrofonu. Momci i devojke koji radite svetlo, ja znam da vi volite da vežbate, ali ovo je tonska proba i mi sada moramo da probamo, a da bismo probali moramo da se vidimo. Jer ja kad ne vidim, ja… sanjam. Mrtva tišina od pune dve sekunde i ja sam prvi eksplodirao od smeha, a onda i cela bina i svi u sali. Od svih reči, izabrao je baš sanjam. Koje “DA!” sam dobio od univerzuma za ovu pesmu. Naravno, sva svetla su se odmah upalila u sali. Inače, koncert je bio sjajan, Kuzma je prebio kako je odsvirao koncert, a isto tako je prebio i sutradan na našem snimanju.
B4 Odblesci smrti
Ova pesma je nastala u jednom psihodeličnom mamurluku 2. decembra 2015. u stanu u Svetogorskoj u koji sam se bio preselio nekoliko meseci ranije. Ubistvo ega, drugi čin. Pomirenje sa nekim konačnim stvarima. Moog sint koji sam uključio u dilej i reverb i tako snimio nekoliko krugova u looper. Metronom mislim da je bukvalno neki stock preset iz loopera, sa kojim sam se onda dodatno igrao sa slanjima u reverb. Jedini problem sa ovakvim načinom snimanja je to što ceo tejk mora da se snimi bez greške do kraja pesme, jer nema premotavanja. Ako zasereš, moraš ispočetka. To je trial & error sistem koji uspeva, samo moraš postati sve bolji i sigurniji. A lepota improvizacije je to što ne znaš šta će sledeće da se desi, ali imaš dovoljno samopouzdanja i intuicije da odeš negde a da ne znaš gde.
Veza sa Italijom je morala biti napravljena – occhi azzurri koje se pominju su zapravo poveznica sa Blajnderima i Slowdive koncertom u Milanu, a tu je i Dilan Dog.
A ubacio sam i malo mančesterskog akcenta – Šon iz Autechre je pre dve godine imao Twitch AMA od šest sati i dosta je pametnih stvari ispričao, no ovaj delić je bio jedan od gotivnijih. To je jedan moj mali omaž Autechre kao vizionarima apstraktnog zvuka, iako tapšanje u drugom delu pesme (koje je Plotkin u masteru dodatno pojačao, Plotkine hvala ti) više vuče na Aphex Twin vajb – njegovi izbori zvukova su uvek imali više humora.
Da bi Odblesci mogli da budu dobar kraj albuma skapirao sam 31. marta 2024. kada sam se vraćao sa groblja na Bežaniji (Stiviju je bilo tri godine).
Ćuk koji se čuje u pesmi snimljen je pred Vranjkovićev koncert u Šapcu 5. maja 2024. Najlepše od svega je što taj ćuk ima svoj tajm u kom se javlja i uvek je isti u milisekund. Čim sam ga snimio, ja sam pustio plejbek i čuo sam ga kako peva preko sebe, u milisekundi uvek tačno. Vranjković je samo dobacio, Pa toliko mu treba uvek vazduha. I sjajno je koliko on (ćuk, ne Vranjković) u tom svom vremenu lepo funkcioniše sa pulsom pesme. Slično kao ptica i klavir u Dok grad spava. Ptice su predivna stvorenja.
B5 Kao kiša kada pada na šumu
Ova pesma je nastala u stanu u Svetogorskoj jako brzo nakon što sam se uselio, 22. septembra 2015. Snimljena je u posebnom štimu, po istom sistemu kao i Odblesci kasnije, gitara direktno u delay i onda u looper. Nekoliko tejkova, jako brzo i lako je nastala.
Ja sam bio zaboravio da ova pesma postoji, nisam je čuo godinama i kad sam kopao po neki starim fajlovima sad u aprilu na prvi dan snimanja, pronašao sam je. Gega, koja inače nikad ne piše u caps locku, napisala je KAKO JE OVAKO LEPO IZBACI DELIRIJUM I UBACI OVO.
Pronašavši ovu pesmu najdraže mi je bilo to što sam pronašao srž sebe u nečemu tako jednostavnom kao što je ova tema. I bilo mi je očigledno potrebno da je potpuno zaboravim kako bih ponovo otkrio šta ona stvarno jeste.
Smrt, ljubav, smrt je prvobitno trebalo da se završi s Odblescima smrti, ali sam sve više bio ubeđen da moram da završim album ljubavlju, a ne smrću. Želim da verujem u život koji će biti takav. Kao kiša kada pada na šumu napisana je njoj, kojoj su napisani i Blajnderi i ona je imenovala pesmu.
Snimanje:
5. jul 2021. iza ogledala
12. januar 2023. iza ogledala kroz neve 1073 spx
24. oktobar 2023. acc imam
18. decembar 2023. moog imam
25. decembar 2023. Roland α Juno 2 / teremin imam
22. april 2024. bubanj blajnderi
24. april 2024. bubanj delirijum
25. april 2024. imam šuške, fretles
30. april 2024. blajnderi gitare
4. maj 2024. delirijum gitare, acc delirijum, acc blajnderi
6. maj 2024. bubanj demonska
8. maj 2024. demonska gitare, bas
12. maj 2024. blajnderi / delirijum bas; demonska acc, blajnderi / demonska moog
13. maj 2024. imam vox
14. maj 2024. delirijum vox
16. maj 2024. delirijum vox
(19. maj 2024. aki imam melodyne)
20. maj 2024. delirijum vox, blajnderi vox, demonska vox
21. maj 2024. blajnderi vox, demonska vox
(29. maj 2024. aki delirijum/demonska melodyne)
(1. jun 2024. aki blajnderi melodyne/rev)
(9. jun 2024. aki šejker blajnderi, blajnderi/delirijum dly)
(12. jun 2024. aki delirijum dly)
(13. jun 2024. aki delirijum sn/hh dly)
(28. jun 2024. aki instrumentali)
masteri 5. jul 2024. prva ruka
masteri 10. jul 2024. druga ruka
masteri 16. jul 2024. treća ruka demonska
Foto: Nenad Vujanović, Danilo Nikodinovski
