2. marta 2006. prošlo je tačno 15 godina od smrti Serža Gejnzbura (Serge Gainsbourg), rođenog kao Lucien Ginsburg između (prva?) dva svetska rata. U tu čast izašao je još jedan polovično uspešan tribjut njegovom stvaralaštvu (Monsieur Serge Gainsbourg Revisited, Discograph), a “projekat” je okupio Franz Ferdinand, Džarvisa Kokera (Jarvis Cocker) i Kid Loco, Majkla Stajpa (Michael Stipe), Feist i Gonzalesa, Portishead, the Kills… Ako bi neko dokon uzeo i sakupio na jedno mesto sve što valja sa raznih tribjuta Seržovoj muzici iz poslednjih desetak godina, skoro da bi se napravio jedan dobar album. Neke stvari (i pesme) je ipak bolje ne skrnaviti i obrađivati.
Ako izuzmemo Francuze (koji prema Seržu gaje svakakva osećanja), ostatak sveta Serža najviše pamti po dve stvari: po pesmi sa Džejn Birkin (Jane Birkin) – “Je t’aime… Moi Non Plus” i po “I want to fuck you” rečenici koju je uputio Vitni (Whitney Houston) u nameri da digne dijalog na viši nivo u tok-šou “Champs-Elysées” Mišela Drukea (Michel Drucker) na francuskoj televiziji. Malo ili mnogo za čoveka koji je napisao hiljade pesama, bio ljubavnik najlepših žena, u isto vreme bio i “najružniji živi Francuz” (ili kako je sam sebe zvao “glava kupusa”) i najpoželjnji muškarac, hitmejker i filmska zvezda i reditelj, pigmalion i otac i večiti skandal majstor – procenite sami.
Da li je moguće “prelomiti” nečiju celu karijeru i život kroz samo jednu pesmu? Verovatno ne, ali želim da pokušam.
“Je Suis Venu Te Dire Que Je M’en Vais” ili “I Just Came To Tell You That I’m Going”
“Je Suis Venu Te Dire Que Je M’en Vais” Serž je napisao neposredno posle prvog infarkta u maju 1973. Posle višedecenijskog raskalašnog života, platio je danak najviše alkoholu i cigaretama, ali je relativno lako podneo prvi susret sa bogom. Tri dana kasnije, i dalje u bolničkoj sobi, dao je ekskluzivni intervju za “France-Soir”. Album Vu de l’exterieur zvanično je objavljen 17. novembra 1973. i na njemu se nalazi 10 “anti-ženskih” pesama. Prvi put “Je suis venu te dire que je m’en vais” uživo je izveo u TV emisiji “Top a Petula Clark”.
I just came to tell you that I’m going and all your tears won’t change anything
As the poet said “and the wind was blowing”, I just came to tell you that I’m going
Pre “fatalnog” susreta i romanse sa Brižit Bardo (Brigitte Bardot), Serž je već sarađivao sa Žilijet Greko (Juliette Greco), Petjulom Klark (Petula Clark), Režin (Regine), Valeri Lagranž (Valerie Lagrange), Frans Gal (France Gall), Anom Karinom (Anna Karina), Fransoaz Ardi (Francoise Hardy)… Ljubavnik BB postao je u jesen 1967, a prvu verziju “Je t’aime…” snimili su par meseci kasnije. Ta verzija ostala je u bunkeru više od dvadeset godina. Početkom 1968. raskidaju vezu, a Serž opsednut temom rastajanja i prekida ljubavi objavljuje album Initials BB. Dok su u Parizu tokom maja trajale studentske demonstracije Serž je bio u Londonu na probnom snimanju za film “Slogan”. Na setu upoznaje mladu glumicu Džejn Birkin, koju uglavnom sve vreme ponižava i ismeva i koja ne zna ni reč francuskog… Mesec dana kasnije pravo snimanje počinje u Parizu, a prvi dani bili su totalna katastrofa. Teško da je išta i snimano u pauzama vređanja dvoje glavnih glumaca. Par dana kasnije, jeli su “iz istog tanjira” (bukvalno) i počela je 12-ogodišnja strasna ljubavna priča. U februaru 1969. izlazi album Jane Birkin/Serge Gainsbourg sa definitivnom verzijom pesme “Je t’aime…”, ali i klasicima “69 Annee Erotique” i “Jane B”.
You remembered the old times and you cried, suffocating, your face so pale now the hour came… Goodbye forever and I’m sorry to tell you that I’m going away, yes – I loved you once, yes, but…
Tokom 1970. Serž i Džejn borave čak četiri meseca u SFRJ. Snimali su dva filma “Le Roman D’un Voleur de Chevaux” (“Romance of a Horsethief”) i “Le Traître” (poznat kao i “19 jeunes filles et le matelot” ili “19 djevojaka i Mornar”, režija Milan Kosovac). Po povratku u Francusku ozbiljno su krenuli u posao i 21. jula 1971. u Londonu je rođena Šarlota. U intervjuu koji je Džejn dala pre par godina Karli Bruni (Carla Bruni – bivša manekenka i ljubavnica Mika Džegera i Donalda Trampa i vrlo zanimljiva kantautorka – album Quelgu’Un M’A Dit morate da čujete), objasnila je šta se dešavalo u zemlji druga Tita i kakve to veze ima sa Šarlotom. Manje-više, za sve je kriva pesma “La Noyée” koju Serž izvodi u filmu “Voleur de Chevaux”. Džejn je bila ubeđena da će “njen čovek” sigurno da se zaljubi u jednu od partnerki sa filma pošto je bio “so sexy” dok je pevao, tako da je požurila da ga “podseti” s kim je, dok ga je još držalo to raspoloženje…
[Alen Klejson (Alan Clayson) u knjizi “View from the Exterior” kaže da je na snimanju bilo “malih” problema, posebno za vreme pregovora koje je Serž imao u vezi s ulogom u ratnom filmu “19 djevojaka i Mornar”. Serž je toliko popizdeo za vreme razgovora sa rediteljem Kosovcem, da je iz besa zapalio cigaretu papirnom novčanicom (dinarom), da pokaže koliko prezire glupost domaćinersa. Uz “asistenciju” policije, incident se nekako razrešio, a Serž je sačekao prvi let da se vrati kući.]
Bruni je obradila “La Noyee” na svojoj solo ploči, a Džejn je objasnila zašto ta pesma nikada zvanično nije objavljena: “Serž je napisao tu pesmu i rešio da je ponudi Ivu Montanu (Yves Montand). Toliko je bio uzbuđen da je počeo da se naliva viskijem još od 11 pre podne. Otpevao je pesmu pred Montanom i krenuo kući jedva uspevajući da ostane na nogama, toliko loše se osećao. Čim je stigao kući Montan mu se javio i rekao: “Ne mogu ovo da uradim Simon (Simone Signoret, Montanova žena)”, tako da smo mi ostali zbunjeni. Pomislili smo da je to strašno i nismo znali na šta je mislio. Kasnije smo shvatili da je verovatno u pitanju bilo to što je mislio da ako bude pevao tu pesmu, izgledaće kao da se obraća Simon (“You’re just a pitiful wreck now/A ravaged bitch drifting with the flow”). To je bio jedini put da je Serž ponudio nekom svoju pesmu. I pošto je na taj način bio odbijen, rešio je da je više nikada ne peva.”
I just came to tell you that I’m going and all your long weeps won’t change anything
As the poet said “and the wind was blowing”,
So I just came to tell you that I’m going
You remembered the good times and you cried, suffocating, your face so pale now the hour came
Par meseci pre rođenja Šarlote, Serž objavljuje svoje životno delo, album Histoire de Melody Nelson. “Lolita” Vladimira Nabokova bila je Seržova večita inspiracija. Jednom je čak pokušao da dobije dozvolu da uglazbi knjigu, ali mu se “ruski perverznjak” nikada nije javio. Zato je Seržova priča o devojčici-ženi, strasti, bolesti, smrti (i Rols-Rojsu), uz orkestraciju Žana-Kloda Vanijea (Jean-Claude Vanniera), morala da se ispriča… Džejn je bila idealan medij da kroz nju ispriča sve što je želeo. U isto vreme Džejm je bila devojčica, ljubavnica, žena i majka, sa seksepilom koji je izbijao i kada to (verovatno) nije želela. Iako i danas postoje podeljena mišljenja o njenim glumačkim (a posebno pevačkim) kvalitetima, niko ne može joj ospori da je bila večita Seržova inspiracija i da joj je pevanje vremenom bilo sve bolje, a u glumačkoj karijeri igrala je u bar dva kultna filma – rame uz rame sa Bet Dejvis (Bette Davis), Dejvidom Nivenom (David Niven), Megi Smit (Maggie Smith), Džejmsom Mejsonom (James Mason) i Dirkom Bogardom (Dirk Bogarde). Desetak minuta trčala je kroz kadar Antonjonijevog “Uvećanja” oskudno obučena, a na kraju su gledaoci za strpljivost nagrađeni i pogledom na njene grudi. Šteta što ta scena nije bila duža… U svom rediteljskom prvencu “Je T’Aime…Moi Non Plus” Serž ju je stavio u prvi plan, a za minutažu borio se i mladi Žerar Depardje (Gérard Depardieu), kao i Vorholova “ikona” Džo Dalesandro (Joe Dalessandro).
It’s goodbye forever and I’m sorry to tell you,
but I’m going away, cause you’ve done too much for me.
I just came to tell you that I’m going and all your tears won’t change anything,
As the poet said “and the wind was blowing”…
U avgustu 1980. Džejn napušta Serža i sa sobom odvodi ćerke Kejt (13 godina, iz braka sa Džonom “007” Berijem, legendarnim kompozitorom filmske muzike) i devetogodišnju Šarlotu. Više nije mogla da se bori i da gleda kako se Serž gasi pred njenim očima. Na proleće 1981. u Seržov život ulazi 21-godišnja Bambu (Bambou), unuka generala Paulusa, jednog od nemačkih vojskovođa za vreme okupacije Staljingrada. Godinu dana posle raskida, Serž zove Džejn i kaže joj da je “vreme za novu ploču”. Izgleda kao da mu je sada lakše da (opet) kroz nju u svet šalje pesme koje su za njega bile suviše intimne. Album Baby Alone In The Babylone bio je četvrti za Džejn i prvi koji nije bio “bubblegum pop”. Iste godine izlazi debitantski album Izabele Ađani (Isabelle Adjani) sa dve prekrasne Seržove pesme “Ohio” i “Pull Marine”.
I just came to tell you that I’m going and your long weeps won’t change anything
As the poet said “and the wind was blowing”, I just came to tell you that I’m going
U međuvremenu, Serž je u Kingstonu, zajedno sa ritam sekcijom koju su činili Slaj i Robi (Sly Dunbar, Robbie Shakespeare), kao i Ritom Marli (Rita Marley) i članovima The Wailers, snimio Aux armes et cetera (na kojem je “iskasapio” Marseljezu), svoj komercijalno najupešniji album. Izdao je i svoj prvi (i jedini) roman Evguenie Sokolov, snimio duet sa Katrin Denev (Catherine Deneuve) “Dieu Furneur De Havanes”, a na licitaciji u Versaju kupio je originalni dokument sa stihovima “Marseljeze”… U januaru 1986. postao je otac po drugi put. Bambu mu je rodila sina Lulua. Sledeće godine i Šarlota izdaje svoj prvi album Charlotte Forever. U januaru 1988. u pariskom “Zenithu” Serž je održao sedam koncerata zaredom, koji su bili samo uvod u 30-odnevnu turneju, kojom kao da je želeo da se oprosti od publike. Tačno godinu danas kasnije počinju novi veliki zdrvstveni problemi – od posledica dijabetesa počinje da slepi, a par meseci kasnije posle šestočasovne operacije ostao je bez dve trećine jetre. Između dva boravka u bolnici napravio je Made In China, prvi album za Bambu. Poslednja dva albuma na kojima je radio su Variations Sur Le Meme T’Aie Vanese Paradi (Vanessa Paradis) i Amours Des Feintes Džejn Birkin. U martu 1991. umire u snu. Noć pre, radio stanice u francuskoj prestonici dobile su kopije Seržovog novog singla – “dance remix” pesme “Requiem pour un con”. Pet dana kasnije, na sahrani na groblju Monparnas, Katrin Denev čita tekst “Fuir le bonheur de peur qu’il ne se sauve”…
You remembered the good times and you cried, suffocating, your face so pale now the hour came… It’s goodbye forever and I’m sorry to tell you, but I’m going away, cause you’ve done too much for me
1989. godine engleski NME objavio je vrlo zanimljiv tekst jednog od glavnih Seržovih sledbenika – Momusa, pod naslovom “Marquis de Sadness”. Mik Harvi (Mick Harvey), višegodišnji sidekick Nika Kejva (Nick Cave) tokom devedesetih izdaje dva prekrasna albuma sa prepevima Seržovih pesama na engleski jezik – The Intoxicated Man i Pink Elephants, a najzad počinju da se pojavljuju i reizdanja njegovih ključnih albuma. Kao velikog uzora isticali su ga Beck, Air, Stereolab, Suede, Luna… Stjuart Murdok (Stuart Murdoch) iz Belle & Sebastian prvi put je čuo za Serža u emisiji Džona Pila (John Peel) i bio je očaran pretečom hita “Motorcycle Emptiness” MSP-a, motociklističkom himnom “Harley Davidson” – duetom sa BB.
You remembered the old times and you cried, suffocating, your face so pale now the hour came… It’s goodbye forever and I’m sorry to tell you, but I’m going away, yes I loved you once, but hey…
“Je Suis Venu Te Dire Que Je M’en Vais” je klasičan Serž u najboljoj formi. U isto vreme je stidljiv, bezobrazan, kotroverzan, ranjiv i brutalan. Ako je sve gotovo, zašto bi se smarao da dolazi kod nje i da joj to kaže (“još jednom”)? I Nil Jang (Neil Young) slično je “učinio” na “A Man Needs A Maid”. Voleo je svoje žene i ceo svoj život podredio je njihovom uspehu i afirmaciji. Zauzvrat je tražio “samo” njihovo obožavanje. To je (uglavnom) i dobijao. Najveću ljubav svog života – Džejn Birkin – “oterao” je od sebe, jer mu je bila potrebna jaka, nezavisna i žena “zdravog razuma”, da “pazi na njega sa strane”. Par dana posle Seržove smrti, Džejn je poslala pisma na više adresa, tražeći od raznih ljudi da joj pošalju par rečenica o tome šta misle o Seržu. Između ostalih odgovorili su joj Katrin Denev, Iv Sen Loran (Yves Saint Laurent), Klaudija Kardinale (Claudia Cardinale), Žak Širak (Jacques Chirac), BB…. Tadašnji predsednik Francuske, Fransoa Miteran (Fransoa Mitteran) napisao je za Serža: “Bio je naš Apoliner (Apollinaire).”
Rivajvl koji poslednjih godina doživljava francuski pop, kroz muziku Benžamana Bioleja (Benjamin Biolay), Korali Kleme (Coralie Clement), Autour De Lucie, Karen An (Keren Ann), Milen Farme (Mylene Farmer)… samo je nastavak onoga što je Serž započeo u prošlom milenijumu. Probao je zaista sve, od mamba do rokenrola, od džeza do klasične muzike i popa. Napisao je pesmu koja je pobedila na “Pesmi Evrovizije” i u 50. godini postao prvi Francuz koji je snimio rege album. Kao da je živeo 200 godina i kao da je pravio muziku za sledećih nekoliko vekova unapred…
NAPOMENA: U tekstu je korišćen “kombinovan” prevod pesme “Je Suis Venu Te Dire Que Je M’en Vais”, tj. “I Just Came To Tell You That I’m Going”, onako kako su ga “zamislili” Mik Harvi i Džarvis Koker.
