Volim kada iz laguma u kojima borave ostaci sivih ćelija mog mozga uspem da izvučem neke detalje kako se i zašto nešto desilo. Ne događa se često, iskren da budem. Moje pripreme za Klavirsko nebo serijal i Piano night mikstejp počele su baš rano. Uvek ističem da su za to najzaslužniji Ceca Đolović i Sloba Konjović, svako na svoj način, pre svega raznim ambijentalnim muzičkim blokovima na Studiju B. A ova pesma je možda bila jedna od najbitnijih u tom novom i inspirativnom muzičkom putu na koji sam slučajno došao.
2005. godine francuski producent Vitalic, rođen kao Paskal Arbez Nikola (Pascal Arbez-Nicolas) objavio je fantazmagorični debitantski album “OK Cowboy” (Citizen/Pias). Prethodili su mu brojni singlovi, remiksi i mikstejpovi, sve u vreme moje velike zaljubljenosti u modernu francusku muziku svih žanrova. “OK Cowboy” je zvanično izašao 4. aprila 2005. a u septembru iste godine Vitalic je na poziv butika (i tada i danas to bi se pravilnije zvalo Concept store) Colette /213 rue Saint-Honoré. 75001 Paris/, koji su vodile majka i ćerka Kolet Ruso i Sara Andelman (Colette Roussaux, Sarah Andelman) i koji je godinama unazad objavljivao kompilacije nove muzike – napravio svoj muzički izbor za Colette N°7.
Uz prvi disk koji je bio standardno očekivani presek nove (lepe) muzike sa tada aktuelnim pesmama Róisín Murphy, Isolée, Joy Zipper, Soulwax, Whitey, The Dears i par remiksa – npr. Madlib remiksuje Donalda Byrda (!) – išao je i drugi CD, čisto remek delo ekstravagancije, sa nekoliko ekskluzivnih Vitalic pesama, remiksa i obrada (obradio je Moroderov “The Chase” (Giorgo)) i uz lude Francuze i klasike – Whitey, Colder, Front 242, Crash Course in Science, Jean Louis Murat, Charlie, Les Rita Mitsouko, No More, Sophie Moleta.
Odmah posle introa “Sunny Day” išla je kompozicija “Fernglanzend” Vima Mertensa (Wim). Malo je reći da sam na tom mestu stao i krenuo da guglam šta je pobogu ovo. Osnova je bila jednostavna: klavir ili tačnije dva klavira, koji kao da imitiraju udaranje talasa u obalu, strasno i snažno, a onda se u drugom naletu ti talasi odbijaju od kamenja pomalo nesigurno i radoznalo. Sledeći korak je bio da sam počeo da slušam glas/glasove i da se trudim da razumem šta peva ovaj čovek i da pokušam da shvatim koji je to jezik, šta se događa i zašto imam utisak da je glas instrument za sebe, a da ga klaviri jure i pokušavaju da završe te nemoguće rečenice?
Mertens je jedan od najvećih živih evropskih kompozitora i muzičara. Rođen je 1958. u Nerpeltu, studirao je političke nauke, muzikologiju, muzičku teoriju i klavir. “Fernglanzed” je objavljen na albumu “Un Respiro” (2005) kojim je Belgijanac obeležio prvih 25 godina karijere. Fascinantan je podatak da je do danas objavio više od 60 albuma, na kojima je radio apsolutno sve što mu je palo na pamet. “Un Respiro” je bio šesti sudijski album njega kao solo izvođača, pijaniste/pevača, pa iako verovatno nije najbitniji u njegovoj karijeri, ta igra dva klavira i dva (ili tri?) Mertensova glasa, visoka frekvencija vokala, mističnost i strast na mene su ostavili veliki utisak i posle toga sam počeo da se baš ozbiljno spremam za nešto što se desilo desetak godina kasnije. S ove distance možda mogu da racionalizujem šta me je to tačno opčinilo u pesmi “Fernglanzed”: možda taj suludi jezik nastao kao Mertensov odgovor na trojezičnu Belgiju i ta falseto užurbanost na ivici falša i ispod toga dva klavira koji se frenetično bore za život. Ili nekontrolisani smeh koji mi se pričinjavao u nekom skrivenom lejeru i koji kao da je bio uvod u najdivnije vođenje ljubavi.
Godinama kasnije bio sam u stanju da to što sam čuo tada, poredim sa onim što je na sličan način radio i pre i posle toga Ljubomir Meljnik (Любомир Мельник). Možda bi muziku koju sam otkrio preko Mertensa moglo da opiše i samo značenje reči “Fernglänzend” – sija u daljini.
