#02 :: HUPER :: Septembar 2007 ::
Treat Her Right, Mark Sandman, David Champagne, Morphine, James Blood Ulmer, Captain Beefheart, White Stripes…
Treat Her Right nikada nisu bili “velika” grupa. Ni u smislu komercijalnog uspeha, ni u smislu broja ljudi koji su dolazili na njihove koncerte. Nisu bili ni nešto preterano dugovečni – postojali su samo sedam godina, a iza sebe su ostavili tri albuma.
Ako neko baš želi da bude blagonaklon prema njima rekao bi da su imali jedan “hit” – “I Think She Likes Me”… Ipak, nekome ko želi da počne da istražuje američku muziku osamdesetih i to onaj manje poznati, andergraund deo, bez nekog većeg razmišljanja preporučio bih ovaj bostonski sastav.
Neko u muzici grupe Treat Her Right čuje uticaje bluz velikana, Madija Votersa (Muddy Waters) ili Džona Li Hukera (John Lee Hooker), neko The Doors i to iz perioda kada je Džim Morison (Jim Morrison) želeo da peva bluz, i verovatno su, u određenim trenucima, i jedni i drugi u pravu. Treat Her Right činili su Dejvid Šampanj (David Champagne) – gitarista i pevač, Mark Sendmen (Mark Sandman) – gitarista i pevač, Bili Konvej (Billy Conway) – bubnjar i Džim Fiting (Jim Fitting) – harmonikaš i pevač.
U današnje vreme više nikome nije čudno da neke od najpoznatijih i najpopularnijih grupa u svojoj postavi nemaju bas-gitaru – osamdesetih su se bendovi prosto nadmetali u pronalaženju novih načina redefinisanja osnovnih rokenrol idioma – postavke gitara-bas-bubanj, strukture ili tematike pesme. Lider benda, autor većine pesama i glavni pevač THR u početku bio je Šampanj, ali je već tada bilo jasno da talenat Marka Sendmena nezaustavljivo kreće u prvi plan i da će teško moću da se krije u drugom redu bluz benda za koji svira. A THR jesu bili bluz bend.
Drugačiji, pomalo iščašen, ironičan i duhovit, ali ipak bluz. Muzički kritičari i tada bili su neumorni u lepljenju etiketa – u slučajuTHR, odrednica je bila swamp blues ili cowpunk.
Mark Sendmen je na početku rada sa THR (1984) imao 32. godine. Iako je svirao gitaru, zahvaljujući brojnim efektima njegov instrument zvučao je kao bas (Mark je instrument zvao “low” gitara). U karijeri je promenio brojne poslove, od vozača taksija i profesionalnog ribolovca do građevinca. Završio je koledž (politikolog je bio po obrazovanju), neprestano putovao i upijao nova ili bar drugačija iskustva. Njegov post-THR život, karijera u Morphine i tragična smrt biće tema u nekom od sledećih brojeva HUPER-a.
Treat Her Right karijeru su počeli u jedom sasvim običnom “Ajriš pabu” u Bostonu. Za didžejeve se u ovakvim situacijama danas govori da su “rezident”, ali kada su bendovi u pitanju izraz koji se upotrebljava uglavnom je “tezgaroši”. THR jesu bili manje-više “kućni” bend nekoliko meseci u tom pabu, ali muzika koju su svirali teško da je bila tezgarenje. Vlasnici barova od tada do danas malo su se promenili, tako da je zahvaljujući odluci “menadžmenta” SUR-a da u pabu nije dozvoljeno korišćenje bubnjeva, bend bio primoran da se snalazi. U početki Konvej je ritam udarao po stolu, a onda je otkrio “koktel-bubanj”, koji je bio sastavljen od tam-tama i pedale povezane sa zvonom (cowbell), tamburicom i činelom. Ova skalamerija svirala se stojeći. Snalažljivost i hrabrost da se eksperimantiše bend nije napuštala ni sledećih godina, a ovaj neobični bubanj često se pojavljivao i na koncertima i na studijskim snimcima. Šampanj je u THR pesme unosio život, radost i energiju – njegova slajd gitara bila je idealna da se takva atmosfera istakne. Sendmen je svoje vinjete bojio setom, tugom i zapitanošću. THR su od početka insistirali da je muzika benda ono što su u stanju da odsviraju uživo. Zato u studiju nije bilo nasnimavanja, raskošnih aranžmana i šminkanja slabijih numera. Ono što ste videli u izlogu, zaista ste dobili u radnji. A u “izlogu” su stajali omoti kantri, bluz i džez ploča, sa ponekom požutelom fotografijom Džejmsa Brauna (James Brown) i Elvisa.
Prvi album Treat Her Right objavili su 1986. godine. Ploča se zvala po bendu, a u nju su uložili sopstveni novac i objavili je kroz lokalnu, ultra-malu izdavačku kuću “Soul Selects”. Album (LP) prodao se u vrlo malom tiražu. I takav bio je sasvim dovoljan da privuče pažnu velikog izdavača, kompanije RCA, koji je sa THR sklopio ugovor za sledeći album i dao novac za njegovo snimanje. Šta je velikog izdavača privuklo? Verovatno isto ono što ga je odbilo par godina kasnije – Šampanjovo nepristajanje na životnu kolotečinu u “I Got A Gun”, Sendmenovo flertovanje sa udatom ženom u baru u Koloradu u “I Think She Likes Me” i neobična obrada pesme Džejmsa Blada Almera (James Blood Ulmer) “Where Did All the Girls Come From?”
“Tied to the Tracks” objavljen je tri godine kasnije i naišao je na odlične kritike i fantastične reakcije fanova. Zadovoljstvo je bilo opšte, ako se izuzmu operativci RCA, koji su nezadovoljni prodajom ploče vrlo brzo raskinuli ugovor. Izdavač je mislio da ako uloži pedeset puta više novca nego što je to bilo potebno za prvi album, samim tim dobija i 50 puta bolje pesme i 50 puta više publike. U nekim situacijama logika ne pomaže. “Tied to the Tracks” je bio savršen album, pesme su bile predivne – posebno Sendmenove “Hank” i “King Of Beers” – ali krajni rezultat bio je isti kao i par godina ranije. RCA jednostavno nije znao šta da radi i kako da iskoristi bend koji je kroz sebe kanalisao uticaje od Captaina Beefhearta (spektakularna obrada i originalno moćne “Nowadays a Woman’s Gotta Hit a Man”) i Dilana (Bob Dylan) do Baka Ovensa (Buck Owens). Sreća za Džeka i Meg što su se White Stripes pojavili u neko drugo i očigledno bolje vreme za bluz.
“What’s Good for You” zaokružio je diskografsku aktivnost THR i stavio tačku na karijeru benda 1991. godine. Izdavač je bila prestižna i tradicionalnom zvuku okrenuta izdavačka kuća, Rounder Records. Iako su THR bili iz Bostona, kritika ih je večito zbog muzike koju su svirali povezivala sa Čikagom, i možda je bilo i logično da oproštaj bude u vidu “sirovog” i uživo snimljenog albuma, baš kao što je to bio slučaj sa mnogim velikim pesmama nastalim u studijima čikaškog “Chess Recordsa”. Uz obrade Rolling Stonesa (predivna “Factory Girl” sa “Beggars Banquet” albuma), Vilija Diksona (Willie Dixon), Hukera… provukla su se i tri originala – jedina Sendmenova pesma bila je i inspiracija za naslov albuma – “Red Yellow (What’s Good for You)”.
Ubrzo posle izlaska “What’s Good for You” Treat Her Right se raspadaju, a Sendmen i Konvej kreću u osvajanje sveta sa Morphine…
Ljudi su i tada, baš kao i sada, neobično reagovali na Treat Her Right. Tradicionalnim bluz fanovima njihova muzika nije se svidela, pošto je suviše bila “indie” ili alternativna. “Alternativci” ih nisu voleli pošto su, naravno, bili suviše bluz. Za sve ostale kojima je muzika bitna bez obzira na žanrovske odrednice, THR su bili obećanje nečeg velikog, novog i lepog. Za neke, to obećanje je kroz tri studijska albuma i ispunjeno. Za druge, njihov pionirski rad “naplatili” su neki drugi bluz fanovi, koji sada bez problema pune stadione širom sveta svirajući “indie”-bluz, bez kompomisa i želje da se prilagođavaju nametnutim ukusima…
