#04 :: HUPER :: Novembar 2007 ::
Features: Galaxie 500, Dean Wareham, Damon Krukowski, Naomi Yang, Kramer, Conan O’Brien, George Harrison, Yoko Ono, Jonathan Richman, Luna, Damon & Naomi…
Jednoga dana kada u Srbiji zaista zaživi “Bolonjska deklaracija” i kada višegodišnje studiranje dobije svoj pravi smisao, tada će i razne vannastavne aktivnosti dobiti svoj značaj. Možda…
Ovako, ostaje nam da sa divljenjem čitamo o američkim ili engleskim studentskim gradovima/univerzitetima – Atini u Džordžiji ili Oksfordu i Kembridžu i mladim ljudima koji su uporedo sa studiranjem osnovali i bend i kasnije nastavili da (uspešno) guraju na oba fronta. Kod nas je takav slučaj više anomalija, nego što je pravilo koje se redovno ponavlja. Priča o Galaxie 500 počinje u Bostonu, savezna država Masačusets…
Harvard je već vekovima san mnogih roditelja (ne samo u SAD), koji s vremena na vreme svoj “san” prenesu kao životni smisao i na (uglavnom) talentovanu decu. Na Harvardu su se sredinom osamdesetih godina prošlog veka prvi put upoznali Din Verham (Dean Wareham), Dejmom Krukovski (Damon Krukowski) i Naomi Jang (Naomi Yang). Legenda kaže da je bend počeo da postoji onda kada je Dejmon nabavio bubnjeve – 1986. godine.
Druga legenda kaže da je za nastanak benda zaslužan Konan Obrajen (Conan O’Brien) aktuelna zvezda tokšou emisije “Kasno uveče…” na En-Bi-Si mreži (NBC), koji je vrlo rano otkrio da od njega nikada neće biti bubnjar (zato je postao sasvim solidan gitarista), a da njegov kolega sa klase i cimer Dejmon ima potencijala. Postoji i mišljenje da je bend “pravi” onda kada svira prvi put uživo. U slučaju Galaxie 500 to se desilo u avgustu 1987. godine – svirali su u Dinovoj sobi na Menhetnu za najbliže prijatelje i prvi put prezentovali pet, šest pesama koje su napisali u poslednjih godinu dana… Tri albuma i nepune četiri godine kasnije misija Galaxie 500 na planeti Zemlji bila je završena, ali neke stvari bolje “pale” sa zadrškom…
Za ljubitelje trivije ime Galaxie 500 pozajmljeno je od giganta “Ford Motor Company” i od njihovog popularnog modela s početka šezdesetih “Ford Galaxie 500”.
Muzika koju su Galaxie 500 svirali bila je tiha, intimna, melodična, sanjiva i “spora“. Dok je bend postojao činilo se da niko ne zna za njega, a retkim srećnicima koji su do njega stigli,Galaxie 500 bio je važan baš kao što je za neku drugu generaciju bio Velvet Underground iliRamones.
Prvi album “Today” Galaxie 500 objavili su 1988. godine. Pored pesama na kojima su radili praktično od prvih probi i koje su u mnogome već tada sadržavale sve bitne odlike njihove muzike – zvuk koji se večito menja, Dinov tenor koji se prosto uvlači pod kožu, pesme u koje morate da se udubite da bi shvatili pravo značenje, “lenja” gitara kao sušta suprotnost Naominom toplom i bogatom basu i ispod svega toga precizan i moćan bubanj. Uz klasične pesme “Tugboat”, “Oblivious” i “Parking Lot”, posebnu pažnju privukla je i obrada pesme najstarijeg tinejdžera na svetu Džonatana Ričmena (Jonathan Richman) “Don’t Let Our Youth Go To Waste”.
Godinu dana kasnije bend objavljuje ključnu ploču kako za sebe, tako i za mnoge druge sledbenike sa obe strane Atlantika, “On Fire”. Reverb (za koji je zaslužan Mark Krejmer (Kramer) producent sva tri G500 albuma) i vrhunsko umeće u kontrolisanju emocija, pesme koje balansiraju između radosti i melanholije, Dinova gitasrka veština i šmekersko naglašavanje stihova, možda su najbolje predstavljeni u prvoj pesmi na albumu, “Blue Thunder”. Uz “Snowstorm” i“Strange” i ovoga puta jedna obrada plenila je svojom lepotom, “Isn’t It A Pity” Džordža Harisona (George Harrison).
Naslov trećeg i kasnije će se pokazati poslednjeg albuma Galaxie 500, “This Is Our Music” (1990), na pravi način pokazuje dokle je stigla “hardvarska trojka”. Bend je bio na totalnom kreativnom vrhuncu, i muzičkom i pesničkom, a reakcije fanova bila je potpuna egzaltacija. Uz predivne “Fourth of July”, “Spook” ili “Summertime”, obrada za pamćenje ovoga puta bila je intimna vinjeta Joko Ono (Yoko) “Listen The Snow Is Falling” koju je Naomin glas pretvorio u vanvremensku himnu o otuđenosti.
Po završetku prvog dela promotivne turneje albuma “This Is Our Music” Din je telefonom obavestio Dejmona i Naomi da više ne želi da svira u bendu. Njih dvoje se od šoka nisu oporavili nekoliko meseci. Otprilike isto toliko vremena bilo je potrebno Dinu da oformi novi bend (Luna) i da krene sa sviranjem. Dejmon je u kasnijim intervjuima govorio da je Din napustio grupu jer nije želeo “da mu hobi i zadovoljstvo sviranja postanu pravi posao”. Par meseci pre “raskida”, velika izdavačka kompanija “Columbia (Sony)” počela je prve razgovore sa bendom o budućim zajedničkim akcijama. Možda je bliže istini da Din jednostavno nije želeo da svoju (muzičku) budućnost vezuje za bilo koga, osim za sebe samog.
Par meseci po prestanku rada benda, izdavačka kuća “Rough Trade”, koja je objavila sva tri Galaxie 500 albuma (i u Engleskoj i u SAD), proglasila je bankrot. Dejmon je bio dovoljno mudar i sposoban da na aukciji imovine “Rough Tradea” kupi sve master-snimke svog benda i da ih šest godina kasnije u luksuznoj opremi i sa mnogim ranije neobjavljenim snimcima objavi za izadavačku kuću “Rykodisc”. Na radost i starih i novih fanova.
Tokom devedesetih Din je predvodio Lunu i sa njom pratio svoju muzu, snimio sedam studijskih albuma, brojne singlove, pravio muziku za filmove i pozorišne predstave i na svaki način pokušavao (i često uspevao), da u Njujorku ostavi trag značajan bar koliko i njegovi veliki uzori “Velveti” ili “Television”. Poslednjih godina nastupa kao “Dean & Britta” sa svojom životnom saputnicom Britom Filips (Britta Phillips).
Dejmon i Naomi su od početka devedesetih (1992) nastavili svoj (muzički) rad kao Damon and Naomi. Do danas su objavili šest studijskih albuma vrlo bliskih po atmosferi onome što su radili Galaxie 500.
U okviru promocije CD-a “Within These Walls” 11. novembra sviraće u beogradskom SKC-u. Retka prilika da na delu vidite parče američke (andegraund) muzičke istorije, koja sada zvuči moćnije nego ikada ranije.
