Odmah da kažem da ovakav album sa prostora ex-YU nisam čuo za ovih 30+ godina pasioniranog slušanja muzike. Nadam se da ću svoje oduševljenje uspeti da prenesem u sledećim redovima, ali sve te reči samo su putokazi (ponekad i pogrešni), muzika je da se sluša i da se čovek prepusti.
Intervju sa Viktorom iz PĐ 2.02
“Hajde da stvaramo čuda ta, vreme je za promene”
Prvo sam Somborca Viktora Tumbasa slušao uživo jednom sasvim slučajno: prostor je bio neadekvatan, kao i većina u Srbiji, a i publika je bila grozna. Ipak, i bend i on su plivali i isplivali na kraju. Onda je Pavle Zvekić počeo da tizira sa svojih profila (Pavle i Viktor su komponovali “Underwater”), pa sam se vratio unazad i pogledao par videa pesama koje je izvodio sa bendom na raznim koncertima tokom poslednjih šest meseci/godinu dana. Malo posle shvatio sam da je Muzikon stao iza njega i budućeg albuma i da će čudesni Vladimir Nikolov da aranžira pesme… I onda je počelo loženje. Meni zaista nije bitno to što je neko dobio ili nije dobio neku nagradu, tako da sam taj momenat ignorisao, taman na vreme pošto je pre par nedelja objavljena “Underwater“. Puštanje pesme u svet prošlo je skoro pa anonimno (bar u odnosu na to šta sam ja očekivao) i tako je krenula kampanja za “Depths“, debitantski album Viktora Tumbasa i njegovog kvinteta.
Za one koji slušaju moderne džez pevače, svakako da će jedan od prvih utisaka biti da je album nastao pod uticajem Hosea Džejmsa – neko će možda spomenuti i Gregorija Portera (kada ne pravi pesme za kafiće). Za one starije uvek je zicer da se ubaci Kurt Eling, ja bih dodao i Marka Marfija, Frenka Sinatru i Tonija Beneta i tako to može unedogled. Ono što mi jeste fascinantno je to, bez obzira na njegovo školovanje (a studirao je violončelo i džez pevanje) kao i uticaje i okruženje u kojem se nalazi, što je muzika koju Viktor pravi potpuno otvorena i za nedžez tumačenja i razumevanje: za mene su (na primer) prve asocijacije Skot Voker, Teri Kalijer, Anohni, Dejvid Silvijan, Džef Bakli i to više po aromama koje pesme na “Depths” šire, nego po direktnim uticajima.
Šta se nalazi na “Depths”? 45 minuta muzike, devet pesama (tri na srpskom, šest na engleskom), osam pesama sa Viktorovim stihovima, za četiri je on komponovao i muziku – za četiri Nikolov i jedna obrada klasika “Invitation” (baš volim šta je s ovom pesmom svojevremeno uradio maestro Boz Skegs!), fantastičan bend (Luka Malko – gitara, Stevan Milijanović – klavir, Miroslav Šarbanović – kontrabas, Aleksa Milijanović – bubanj), Muzikon orkestar, tri producenta (Vladimir Nikolov, Miloš Jovanović i Viktor Tumbas), nestvarni aranžmani pesama koje je uradio Nikolov i odabrani gosti. Jeste bitno i to da su Viktorovi stihovi lepi, čisti i nežni, nezavisno od toga da li su na engleskom ili srpskom.
“Budan san” otvara ovu kolekciju snoviđenja i nagoveštava iskustvo koje može da se poredi sa prvim kontaktom koji nespremna individua samo što nije napravila s umetnošću Antonija Hegartija ili danas Anohnija. Gudači i glas, ritam sekcija, klavir i reči koje miluju i uzbuđuju. Onda lagano, kao onaj dodatni frotir kojim pokrivate osobu sa kojom živite dok se meškolji u polusnu u priču ulazi “Underwater”. Moram da istaknem i video koji prati pesmu pošto je ta čarolija stvaranja muzike uživo nešto što i dalje pravi razliku i opčinjava, bez obzira na sve matrice i automatizacije. “Prostranstvo želja” krene kao šetnja pored keja, a onda se lepota prirode otvori svuda oko nas na muziku Nikolova i Viktorove stihove. Da je nastala više decenija ranije, ovo je mogla da bude tema za “Singin’ in the Rain” ili za Vokalni kvartet Predraga Ivanovića, uz strasne poljupce gitare (Luka Malko!) i gudača. “Wishful Thinking” je ogoljena i nežna, samo glas i klavir, kao neka daleka rođaka “Nature Boy”. “Worldview” je već ulazak na teritoriju Terija Kalijera i možda pevački najmoćnija od svih pesama na albumu. Mislim da još treba istraživati načine na koje se snima Viktorov glas i koliko blizu stoji mikrofonu i koji mikrofon ga hvata i kako, mislim da to uz malo sreće i pravu kombinaciju može da bude još moćnije i direktnije.
“Lines of Gold” (ova verzija pesme gore nije studijska s albuma) malo spušta loptu na zemlju uz harfu Irine Pejoske, gudače, bubanj i zimsku melanholiju. Melanholija tako pristaje glasu Viktora Tumbasa i orkestraciji Vladimira Nikolova, ali sasvim lepo taj glas snalazi se i u izlivima radosti. “Surprise” radnju smešta u “Noć iguane” uz predivno gostovanje MING Vocal Quarteta – ova pesma je čista lepota, egzotična i romantična sa zrncem prokletstva koje prati sve te uklete ljubavi. “Invitation” je romantičan izlet u Brazil i jedina obrada na albumu (muzika Bronislau Kaper, reči Pol Frensis Vebster, aranžman Nikolov) uz džemovanje sa Žobimom i ol’ blue eyes Frenkijem dok čekamo da se pojavi ta fatalna žena, a onda za kraj albuma dolaze “Čuda”. O čudesne li pesme! Jedna oda radosti od pet minuta, koja krene lagano, sa stidljivim pogledima sa strane – akteri su gitara, klavir i gudači, a onda Viktor dođe i sa vrata pita “Hej, gde si to zalutao?” I sve krene da se vrti oko nas i da mami, zavodi i hipnotiše. Grandiozan završetak velikog albuma!
Album “Depths” imaće svoju radijsku premijeru večeras (sreda, 22.55, Radio Beograd 3) u okviru emisije “Džez” autora Nikole Markovića.
U poslednjih par godina ovo je drugi džez(irani) album sa pevanjem koji daleko prevazilazi po svojim kvalitetima ne samo produkciju Srbije i regiona, već hrabro kreće u osvajanje sveta. “Ascension” Sanje Marković (A. MA, 2020) i sada Viktorov “Depths” početak su jedne velike priče, a ovaj drugi album je poseban i po tome što je okupio zaista fascinantu ekipu mladih ljudi, pre svega mislim na Muzikon i Sekvoja izdavaštvo, koji žive za muziku koju vole i vole muziku za koju žive. Premijera albuma “Depths” i nastup Viktor Tumbas Quinteta desiće se na 39. Beogradskom džez festivala 25. oktobra u okviru Serbian Showcase-a u Amerikani Doma omladine Beograda u 22.30h. Dan kasnije album će i zvanično biti dostupan na svim digitalnim platformama. Da li je potrebno da kažem da ovaj album mora da bude objavljen na ploči?
