Jedan dan koji je trajao 40 sati završio se tako što sam poplaćao sve što sam mogao da platim i nošenjem kutije sa pločama kući. Usput idem i pevam “sve mrda, ja stojim ukopan, a ipak, vreme nas ubija, krećem, krećem se…” i kezim se kao idiot. I možda pevam baš glasno. To su prednosti biti u trećem dobu, možeš da radiš sve što poželiš jer svi znaju da si lud i niko ti ništa ne zamera. proto tip su promovisali u Amerikani Doma omladine Beograda album “s ivice sanjanja”, sa dragim gostima Markom i Emom (KOIKOI), Lavanom (NEVEN) i kraljicom Katarinom, uz ulet Vukašina na bubnju na jednoj pesmi, uz moćne setove Lu i Sitzpinker. I svi su bili divni, čak se i Saletu Mravu dopalo, čitao sam, svi znaju da on piše samo kad mu se nešto sviđa, nebitno šta piše. Hvala Sale, zadužio si nas ❤
Lu su imali veliku podršku Šapčana u publici i pokidali su! Njihov debi album će uskoro biti kompletiran – još jedan sešn kod Milkića i miks svega i fino podešavanje i eto kompletnog materijala početkom proleća. Bravo ljudi!
Dunja je sijala ispred svojih Sitz muškaraca Danila, Pavla i Akija, čuli smo više novih pesama – među njima i novi singl koji smo što nije i pesmu za HG2 kompilaciju – uz horsko pevanje i kolektivno skakanje. Sitz će pokoriti svet svojim pesmama, ako ih to bude zanimalo u nekom trenutku.
A onda su izašli proto tip – Čučko, Daki, Paja i Danilo – na svoj “najveći” koncert do sada. Jednog dana kada zaista odem u penziju pričaću o svemu šta nam se dešavalo, kakvi debakli su to bili tokom poslednjih godina i kakve rupe na putu. Ali, ti ljudi uvek nađu neku novu energiju i snagu da krenu dalje i da opet nađu ljubav u svemu. I onda čak i mi drkoši moramo da se prilagodimo. I jesmo, a i naučili smo svašta usput i o sebi i o njima. Ovo je bio jedan spektakl od koncerta, a za to su se spremali ozbiljno i dugo.
MVP Sale je doneo ploče iz Zagreba, legenda Siks ih je pre toga jutros dobacio iz Beča, stigle su 2 od tri majice (ona treća sa Pakijevim dizajnom za poster ostala je zagubljena u štrajku pošte, ali biće uskoro dostupna u Kuli!), svetlo je radio Nikola Bogdanović i bilo je divno, Apostol je radio zvuk za Lu i Sitz i to uradio u svom stilu, maestro Džimi iz dana u dan postaje moj omiljeni tonac. Dule Bauk je bio mentor svima i feelgood faktor cele akcije. Pd smo bili Ana, Lazar, Dule, Coka i ja, Kišobran i Hali Gali su bili Maki, Aleksa i Bojana, Zeleni kačket su zastupali Ivana i Mladen. Hvala DOB ljudima Drakuli, Nikoli i Miletu, hvala Braci na binskoj opremi, hvala Ivi i Bojani na fotkanju, hvala svim portalima koji su nam pomogli da obavestimo ljude o koncertu – pre svih Danas (Una Miletić ❤), Oblakoder, BeforeAfter, City Magazine, Balkan Rock, Headliner, Rockomotiva, Ptičica… Hvala instagram fanovima i njihovim pratiocima, hvala radio stanicama koje su nam bile ključna podrška – RadioAparat, Rock Radio Beograd, Radio Beograd 202, Radio Beograd 1 – hvala i hvala.
Za kraj sam ostavio one najzaslužnije što je ovo uspelo, što je sve bilo tako srećno-tužno i moćno: publika koja je došla u ogromnom broju bila je spektakl i to od prve do poslednje pesme. Pamtiću dugo horsko pevanja na “Da li” i “Sve što boli…”, baš kao i vrištanje na “Ne mogu ništa sam”. Hvala ljudima koji su došli iz Novog Sada i Šapca, hvala ljudi, baš hvala, zadužili ste nas i vratićemo vam to vrlo brzo. Sve što boli proći će ❤
