U petak zvanično izlazi album “Smrt, ljubav, smrt“, sedmi u dugovečnoj karijeri beogradske grupe Consecration. Ovih dana Danilo će tu i tamo stidljivo da pusti pesmu na radiju koja je nešto kao “singl” s ovog albuma, ali shvatićete i sami šta je situacija. Ovo je Danilovo “Polje snova” i drago mi je da sam bio delić tog baš kompleksnog mozaika.
Consecration – Tvoj osmeh su blajnderi (“Smrt, ljubav, smrt”, Geenger Records/Pop depresija 2024)
“Kad vratiš osmeh za manje od sekunde kako se to zove?”
U jednom trenutku života (i mog i Pd serijala) radio sam dve emisije na Radio Politici, Pd i Lazin Desperado (gospodin Lavac je slomio nogu i morao je na operaciju). I to je trajalo tako neko vreme. U jednom od tih termina (valjda je jedna emisija išla ponedeljkom, a druga petkom), menjali smo se Steva Gotik i ja – ja sam radio “nešto”, on je radio Suspiriju (#funfact je da sam se u drugom terminu menjao sa Ticom koji je dovodio razne goste da puštaju muziku po izboru gosta i pričaju o smislu života; #funfact2 Danilo se hvala bogu bolje seća od mene, Suspiria je išla nedeljom, a Alternova petkom). Tu sam prvi put upoznao bledunjavog dečaka, tihog, povučenog i sa ogromnim očima. Sedeo je sa Stevom i izgledao kao najsrećniji dečak na svetu. Nekoliko godina kasnije, završavali smo rad na kompilaciji “Jutro će promeniti sve?” i Zlatko Jošić je već uveliko imao “prvi” Living Room, tamo gde je danas ulaz u Laguninu knjižaru u SKC-u. Jednom sam tako svratio (“dođi da se nešto dogovorimo“) i kada sam došao do pulta sa miksetom stajao je pored Zlatka momak koji mi je bio strašno poznat, ali da me ubiješ ne znam odakle. Zlatko je u svom stilu rekao sledeće: “Ićo, dođi da upoznaš nekog, ovo je Danilo Nikodinovski i mnogo je dobar momak. Radiće ton ovde kod mene, ali morate da se znate vas dvojica, jednom ćete raditi velike stvari! Danilče, daj mu ono tvoje.” I Danilo mi je dao narezani “Aux“, prvi album grupe Consecration.
Tokom sledećih, evo još malo pa dvadeset godina, zvao sam Danila više puta da svira sa Consima u našim raznim akcijama, bio je tonac na brojnim koncertima koje smo organizovali, a zajedno smo radili i par epskih događaja (prvi koncert Mono u Beogradu u “drugom” Living Room-u!) i sada smo došli do finala tog našeg druženja, do izlaska albuma “Smrt, ljubav, smrt”. Ne znam šta da kažem, ovo nije običan album za sve nas, okolnosti u kojima su nastajale te pesme su zaista specifične, neko drugi bi svakako odustao, ali Danilče nije i evo nas ovde. Snimio je ove pesme za tatu, za Stevu, za Zlatka, za sebe, za sve bivše i sadašnje članove Consa, za sve kojima je ovo potrebno. Okupio je brojne prijatelje, kolege, genijalce, careve… Svakako da je srce albuma pesma “Tvoj osmeh su blajnderi”, šest minuta nebrušene ljubavi, strasti, čežnje i katarze. Imam taj zicer da mogu da smatram o nečemu što još nisu svi čuli, pa da ga iskoristim: intro i autro su lagani, gotovo nežni i prozračni, polako se gradi Wall of Sound, sviraju Danilo, Dejv, Kuzma i Aki, Danilov glas je više režanje na ivici nervnog sloma nego pevanje, ali u toj borbi sa svima, sa sobom najviše, on kao da opet pronalazi sebe, bez obzira na debakl na svim nivoima. “Tvoj osmeh su blajnderi” je jedna pesmetina. Biće koncerata, biće ploča uskoro, biće ljubavi.
Dodatak: Lazar Divjak o “Blajnderima”
Sada se zbog toga osećam veoma glupo, ali plašio sam se ovog albuma. “Plava laguna”, album koji je prethodio ovom, meni je ostao kao nešto mnogo drago i izuzetno teško nadmašivo. Moram da naučim da pazim šta mislim.
Ne mogu da se setim benda koji je lakše nipodaštavati od Consecrationa. Jer šta god mislio ili pretpostavio, gotovo je sigurno da će ono što oni isporuče na kraju biti bolje i od najlepših očekivanja. “Smrt, ljubav, smrt” je novi korak, pri čemu bi čak i da je to samo korak u evoluciji benda, taj korak bio epskih razmera. Ono što ovaj album čini toliko specijalnim je što je ovaj album i novi korak u Danilovom životu i što je u njemu sve isprepletano, samo ime kaže, uostalom. Zapravo, to je ključno: kad je nešto iskreno, to će samo iskočiti. Ovaj album je saundtrek nečijeg života, neko je celu dušu u njega sipao.
I drugo, albumi su obično kolekcije pesama, manje ili više koherentne. Ovde je sve obrnuto. “Smrt, ljubav, smrt” kao da je komponovan, smiksan i režiran amalgam emocija, koncentrovana i kompaktna celina koja potpuno magično deluje na čula. Slušaš, a vidiš slike. Saundtrek za film koji postoji u Danilovoj glavi, ali ga i ti preko muzike gledaš. Zvuk te nekad ušuškava, a nekad pojede ucelo, u čemu u svakom slučaju uživaš. Sve je predivno, sve je ogromno, sve je iz otvorenog srca.
Ima svakakvih pesama u katalogu Consecrationa, i onda imaš “Tvoj osmeh su blajnderi“. O njima sam već čuo šta su neki pametni ljudi rekli, glupo je, ali moram i ja. “Blajnderi” su pesma zbog koje se Bajaga zaustavi, okrene, blago sagne i poljubi Danila po kosi. Svet u kom se to desi možda ne postoji u slobodnoj prodaji, ali to se desilo, znam. Štafeta je predata. A Blajnderi su Asteriksov čarobni napitak.
