Kad vratiš osmeh za manje od sekunde, kako se to zove?
Pet godina od izlaska “Plave lagune” kultni beogradski sastav Consecration predstavlja sedmi studijski album “Smrt, ljubav, smrt“. Album u petak 6. septembra izlazi na digitalnim platformama, a do kraja jeseni biće dostupan i na ploči kao zajedničko izdanje Geenger Records i Pop Depresije. Koncertna premijera novih pesama zakazana je za 28. septembar u Fabrici (SKC Novi Sad), zajedno sa gostima Northern Revival i Frakhtal, a uskoro slede i ostali datumi.
Na albumu “Smrt, ljubav, smrt” nalazi se devet epizoda ove božanstvene tragedije. Kataklizmični instrumental “Iza ogledala” jedina je tema koja je ranije objavljena, a na albumu se nalazi još nekoliko saundskejpova – “Grozomorno grimizna”, klavirski satijevski intermeco “Dok grad spava”, Autechre omaž “Odblesci smrti” i Danilov gitarski epilog “Kao kiša kada pada na šumu”. “Imam” bi mogao da bude i radijski singl dok čekamo novu nuklearnu katastrofu, “Delirijum” su Consi u ambijentalnoj stoner sabatovskoj melanholiji sa gošćom Aleksandrom Gegović na vokalu, dok je “Demonska lepota” omaž Cons počecima (i yumetal forumu) i predlog za horor melodramu. Centralno mesto na albumu zauzima “Tvoj osmeh su blajnderi”, šest minuta nebrušene ljubavi, strasti, čežnje i katarze. “Sine, ovo ti je tvoj Stairway to Heaven”, komentarisao je pesmu Nikola Vranjković kada je čuo finalnu verziju, a ni ostali komentari nisu bili mnogo drugačiji, samo su asocijacije bile “Paranoid”, “Molitva”, “Purple Rain”, “Rimljani”…
“Smrt, ljubav, smrt je ceo moj život spakovan u album. Sve što sam naučio do sada, ne samo o muzici i zvuku, nego i o ljubavi, smrti i životu. Ovo je bilo najteže i najlepše snimanje u životu — najuži krug prijatelja je stegao obruč oko mene u trenutku kada se sve činilo nemogućim i pomogli su mi da od svih uzmem njihov best of i ispričam najiskreniju priču do sada. Puno sati rada, pevanja i brutalnog fokusa koji vode do perfekcije. Jer, to ove pesme traže. Meni je ovo nešto najvažnije i najlepše što sam napravio do sada — moja zaostavština,” sumira rad na albumu Danilo Nikodinovski.
Delići nekih pesama zabeleženi su još pre osam, devet godina, ali većina materijala definitivni oblik dobio je u poslednjih godinu dana. Snimano je svuda po Beogradu: u Wave Studiju s Igorom Lončarom, u Studiju O (Oliver Jovanović), po kućnim studijima (Andrej Mladenović), ali i u prostoriji gde bend vežba. Produkciju i miks zajedno su radili Nikodinovski i Mladenović, za mastering kao i uvek bio je zadužen Džejms Plotkin, a omot i kompletan dizajn albuma uradio je maestro Niko Potočnjak. Produkciju albuma iz fonda za kulturna davanja pomogao je Sokoj – Organizacija muzičkih autora Srbije.
Dvadesetak godina Danilo Nikodinovski vodi Consecration iz filma u film, iz horora u melodramu, iz katastrofe u čistu ljubav, iz “Đavola koji nije urban” do “Rafinerije”… i sada je trenutak da se podvuče crta, da se pita šta je ko popio i da se plati ceh. I da se ide dalje.
