Foto: Marko Ristić

Kad vratiš osmeh za manje od sekunde, kako se to zove?

Pet godina od izlaska “Plave lagune” kultni beogradski sastav Consecration predstavlja sedmi studijski album “Smrt, ljubav, smrt“. Album u petak 6. septembra izlazi na digitalnim platformama, a do kraja jeseni biće dostupan i na ploči kao zajedničko izdanje Geenger Records i Pop Depresije. Koncertna premijera novih pesama zakazana je za 28. septembar u Fabrici (SKC Novi Sad), zajedno sa gostima Northern Revival i Frakhtal, a uskoro slede i ostali datumi.

Artwork: Niko Potočnjak

Na albumu “Smrt, ljubav, smrt” nalazi se devet epizoda ove božanstvene tragedije. Kataklizmični instrumental “Iza ogledala” jedina je tema koja je ranije objavljena, a na albumu se nalazi još nekoliko saundskejpova – “Grozomorno grimizna”, klavirski satijevski intermeco “Dok grad spava”, Autechre omaž “Odblesci smrti” i Danilov gitarski epilog “Kao kiša kada pada na šumu”. “Imam” bi mogao da bude i radijski singl dok čekamo novu nuklearnu katastrofu, “Delirijum” su Consi u ambijentalnoj stoner sabatovskoj melanholiji sa gošćom Aleksandrom Gegović na vokalu, dok je “Demonska lepota” omaž Cons počecima (i yumetal forumu) i predlog za horor melodramu. Centralno mesto na albumu zauzima “Tvoj osmeh su blajnderi”, šest minuta nebrušene ljubavi, strasti, čežnje i katarze. “Sine, ovo ti je tvoj Stairway to Heaven”, komentarisao je pesmu Nikola Vranjković kada je čuo finalnu verziju, a ni ostali komentari nisu bili mnogo drugačiji, samo su asocijacije bile “Paranoid”, “Molitva”, “Purple Rain”, “Rimljani”…

“Smrt, ljubav, smrt je ceo moj život spakovan u album. Sve što sam naučio do sada, ne samo o muzici i zvuku, nego i o ljubavi, smrti i životu. Ovo je bilo najteže i najlepše snimanje u životu — najuži krug prijatelja je stegao obruč oko mene u trenutku kada se sve činilo nemogućim i pomogli su mi da od svih uzmem njihov best of i ispričam najiskreniju priču do sada. Puno sati rada, pevanja i brutalnog fokusa koji vode do perfekcije. Jer, to ove pesme traže. Meni je ovo nešto najvažnije i najlepše što sam napravio do sada — moja zaostavština,” sumira rad na albumu Danilo Nikodinovski.

Delići nekih pesama zabeleženi su još pre osam, devet godina, ali većina materijala definitivni oblik dobio je u poslednjih godinu dana. Snimano je svuda po Beogradu: u Wave Studiju s Igorom Lončarom, u Studiju O (Oliver Jovanović), po kućnim studijima (Andrej Mladenović), ali i u prostoriji gde bend vežba. Produkciju i miks zajedno su radili Nikodinovski i Mladenović, za mastering kao i uvek bio je zadužen Džejms Plotkin, a omot i kompletan dizajn albuma uradio je maestro Niko Potočnjak. Produkciju albuma iz fonda za kulturna davanja pomogao je Sokoj – Organizacija muzičkih autora Srbije.

Dvadesetak godina Danilo Nikodinovski vodi Consecration iz filma u film, iz horora u melodramu, iz katastrofe u čistu ljubav, iz “Đavola koji nije urban” do “Rafinerije”… i sada je trenutak da se podvuče crta, da se pita šta je ko popio i da se plati ceh. I da se ide dalje.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *