Piše Jasmin Rastić
Album “Niz reku” rađen je jako dugo i vrlo detaljno, u nekim trenucima nimalo glatko i lako, ali pesme su nastajale. Debi albumom pokušali smo da damo ono najbolje od nas, ono što smatramo da čini Gazorpazorp Gazorpazorpom, ali i da istražimo i neke nove teritorije.
Mi smo četiri drugara, četiri muzičara, četvorica različitih intenzivnih likova sa zajedničkim ciljem i ljubavlju prema bendu i muzici. Akcenat na melodičnosti je tu, glasne gitare su tu, skokoviti aranžmani, reference i uzori koji dolaze sa raznih strana i sintetišu se u pesmi su tu. Ono što je najveća razlika od dosadašnjeg stvaralaštva grupe je početna pozicija razmišljanja o muzici, hteli smo prvenstveno da pravimo pesme, ne fazon, ne rif, ne atmosferu, ne solo. Sve su ovo elementi koji svakako postoje u pesmama novog albuma, ali naše želje i napori išli su u smeru stvaranja pesme kao jedne kompaktne umetničke celine, sa jedinstvom teksta, kompozicije, aranžmana, emocije koju nosi, razmišljajući o formi pesme kroz slušalačko iskustvo.
Donekle pesme novog albuma prate pop formu u aranžiranju, u smislu stvaranja jasnih struktura, refrena sa hukovima i slično. Rifovi, ideje, skice, nastajali su brzo i često, najveći je rad bio u brušenju i struktuisanju tih ideja u pesme. Alat koji smo često koristili i kojim smo čini mi se prvi put na ovom izdanju donekle ovladali jeste redukcija, trudili smo se da sa manje elemenata, ali sa mnogo više pažnje na detalje pravimo muziku. Takođe, ovaj album je pevački, pored Jasmina kao glavni vokali ostvaruju se i Miloš i Nikola, a velika pažnja stavljena je na melodijske linije vokala, prateće vokale, pustili smo da neke pesme ili delove pesama vodi vokal, a ne da on bude pratnja instrumentalu. Kao pevači, pojavljujemo se trojica od četvorice, kao tekstopisci, aranžeri i kompozitori sva četvorica. Snažno verujemo da je u takvom pristupu naša najveća snaga.
Trudili smo se da svaka pesma ima svoju osobenost i da nema filera. Neke tekstove pisao je Miloš sam, neke Jasmin, neke ceo bend zajedno. Iako dolaze sa različitih strana i različitih osoba, album ima zajednički tematski sadržalac, čini se na kraju gotovo konceptualnim, iako je tekstualno to jedan kolaž. Tekstovi se bave ljubavnim jadima, mladošću, prijateljstvom, odrastanjem, smrtnošću i iako se ove teme čine depresivnim, one nisu jadikovke. Pesme jesu melanholične, ali nose jednu borbenu pa i pobedničku poruku. Drži se, bori se, dopusti sebi da osetiš bol i radost. Niz reku – prepustiti se bujici života, pustiti da stvari odu jer se nove rađaju, kretati se. U ovo delo svoje vreme, znanje i srce sem članova benda dali su i Uroš i Andrej. Uroš Milkić snimio je album u nekoliko (ili malo više od nekoliko) studijskih sesija, znao tačno kako da izvede željene zvukove, eksperimentisao, vadio iz nas i iz sebe uvek malo više i malo zabavnije. Takođe, pomagao je i smišljao rešenja na mnogim mestima kada bi zapelo oko aranžmana, teksta, tona, melodije. Andrej Mladenović je miksao album i dosnimio pokoji vokal, napravio sjajnu zvučnu sliku, našao prostor svakom detalju. Album zvuči moćno ali organski, gazi ali vas i pomazi. Master Džejmsa Plotkina sve je dodatno omekšao i utoplio.
