Koncertom Wovenhand u nekadašnjem “Pogonu” Doma omladine završena je koncertna sezona POPdepresije za 2009. godinu. Prepuni entuzijazma i velikih očekivanja organizovali smo pet koncerata u ovoj sezoni – u Beograd su došli Handsome Furs (drugi put), Chuck Prophet, Eileen Rose & The Holy Wreck, Paramount Styles i na kraju WH. Gostovanje trojke iz Denvera i njihovog turmenadžera-tonca pamtićemo dugo, dugo…
Ono što je sigurno, to je da ovakvo iskustvo nikada nismo imali i nisam siguran da želim da ga (uskoro) opet ponovim. Petnaest sati bez stajanja, briga o svakom jebenom detalju koji je morao da bude savršen, plan koji je ispunjen sa +/- 15 minuta tolerancije, novac koji je odlazio na milion strana (nemoguće da svačiji pogled košta 100 evra!?), poseta koja je za mnoge (sa)učesnike u ovoj operacijibila neočekivana i na kraju dva bisa za kraj jedne neobične večeri.
Ne znam kako bih opisao šta se to tačno događalo tokom devedesetak minuta koncerta Wovenhand u Beogradu. U jednom od mojih omiljenijih filmova, “Strange Days,” muzika je jedan od glavnih aduta u pravljenju milenijumske euforije i čekanju kraja sveta. Muzika koju prave David Eugene Edwards, Ordy Garrison i Pascal Humbert je upravo to: muzika kraja sveta. Malo hevi metal, više dark-gotik, pomalo indastrial i onda najviše folk-bluz-gospel. Preko toga ide šamansko pojanje, trans, životinjski magnetizam i katarza. Za jedne neopisivo dosadno, za druge najbolji koncert u životu. Svejedno, niko nije ostao ravnodušan. O detaljima organizacije i samom koncertu pričaću danima, to je sigurno…
Sigurno je bilo stvari koje s organizacione strane nisu bile (dovoljno) dobre, ali bavio bih se onim stvarima koje su bile dobre… Zvuk je bio savršen! Malo zbog “finog štelovanja” u poslednjih par nedelja, (možda) više zbog tonca koji je došao s bendom i koji zna šta radi, ali onakav zvuk u Beogradu Sloba Konjović kaže da “nikada nije čuo”. A ja njemu zaista verujem. Svetlo je bilo divno, bina sasvim ok, bekstejdž funkcionalan, sekjuriti pristojan. Nešto manje od 100 postera koje sam ostavio za fanove, otišlo je “kao alva” i drago mi je da će uspomena na ovaj događaj još dugo tinjati u mnogim sobama. Moj i PD prijatelj Đorđe Marković je napravio poster, a kao osnovu koristio je rad genijalnog Garyja Isaacsa.
WOVENHAND.::. LIVE@DOM OMLADINE 25-11-2009 setlista: white bird, kicking bird, deerskin doll, beautiful axe, tin finger, your russia, kingdom of ice, speaking hands, whistling girl, as i went out one morning, winter shaker, heart & soul, black soul choir, sparrow falls.
Rasprodat koncert Wovenhand u Beogradu, iznenađenje ili ne? Iskren da budem, nemam pojma. Sada se osećam:“Ovo je bilo sad i nikad više.” Ne znam šta ću da mislim za par nedelja/meseci. Hvala svima koji su bili na koncertu i omogućili da ovo veče bude posebno. Hvala Rastku Reakciji koji je slikao pravi foto-roman koncerta. Neke stvari zaslužuju da ih se dugo sećamo. Sada je vreme za zimski san…
[juicebox gallery_id=”13″]
WOVENHAND::. DOM OMLADINE ::. SREDA 21H ::. 25.11.2009.
|
Posle višegodišnjih stidljivih kontakata s obe strane – i lokalnih promotera i Wovenhand menadžmenta – Beograd će najzad u sredu 25. novembra u obnovljenoj sali “Pogon” Doma omladine imati priliku da ugosti jednu od najzanimljivih ličnosti američke alternativne muzičke scene u poslednje dve decenije.
Dejvid Judžin Edvards (David Eugene Edwards) skoro deceniju bio je poznat kao frontmen legendarnih 16 Horsepower, a od 2001. do danas svoju misiju nastavlja grupomWovenhand. Iako je ovaj sastav nastao više kao “off projekat” u vreme najveće slave16HP, zahvaljujući Edvardsovoj harizmi i vanserijskom vokalu vrlo brzo stekao je kultno sledbeništvo i potpuno bacio u senku njegov matični bend. Mračna atmosfera obojena mističnom lepotom ispunjava muziku Wovehand, a iznad svega je autentičan, dramatičan i jedinstven glas koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim.
Tokom desetak godina svoje diskografske i koncertne aktivnosti 16 Horsepower su neobično kombinujući elemente Amerikane, kantrija, folka i gospela objavili četiri studijske ploče, par albuma uživo, kao i kompilacija retkih snimaka… U srcu svega bio je pesnički talenat DJE-a i njegov glas. Možda bi najlakše muziku 16HP bilo opisati spiskom autora koje su takom godina obrađivali: John Fogerty i njegovi Creedence Clearwater Revival,Gun Club, Joy Division, Hank Williams, Bob Dylan, Nina Simone, The Carter Family… Iako sve ploče 16HP zaslužuju veliku pažnju možda pre svih treba izdvojiti prvi dugosvirajući studijski album Sackcloth ‘n’ Ashes (1996) koji karakterišu sulude kantri-violine, bizarni humor i pank energija.
Ako je 16 HP svoj zvuk uglavnom bazirao na kantri-rok varijacijama, Wovenhand zalazi dublje u eterične, atmosferične i nežnije teritorije… Stihovi DJE-a su u velikoj meri inspirirani Biblijom i činjenicom da je odrastao u južnjačkom crkvenom okruženju. Od 2001. godine do danas Wovenhand su prevalili veliki put – od solo projekta Dejvida Judžina Edvardsa (debitantskog albuma WH iz 2002) do 2008. i albuma Ten Stones koji je prvi koji je nastao kao rezultat rada kompletnog benda. Što se samog Edvardsa tiče on je svoju umetnost doveo do savršenstva, tako blisku slavnim prethodnicima kao što su David Bowie, Scott Walker ili Nick Cave.
|
Uživo Wovenhand značajno su drugačiji nego na albumima. Inače mirna i tiša muzika, uživo zvuči mnogo žešće i glasnije. Uz ritam sekciju koja tokom koncerta izgleda kao da je u transu, dominira naravno Dejvid koji kao da preživljava svaki takt, svaki akord i stih tu pred nama, dok gestikulacijom ruku opisuje i oživljava tekstove. Spektar zvukova koje izvlače iz svojih instrumenata je apsolutno neverovatan.
Samo tokom prve polovine 2009. godine Wovenhand su već odsvirali više od 60 koncerata, a do kraja godine planirali su da ih ukupno bude oko sto! Usput su bili hedlajneri na festivalima u Mađarskoj, Holandiji, Italiji, Nemačkoj, Velikoj Britaniji… a svuda gde su nastupali bili su zvezde večeri i festivala.
U Panteonu alternativne gitarske muzike Dejvid Judžin Edvards stoji uz bok Marku Laneganu na šanku gde se skupljaju najveći živi pevači onoga što se nekada zvalo Novi američki rok. U poslednjih sedam-osam godina Wovenhand su još više radikalizovali svoje shvatanje sveta i muzike prethodnog Edvardsovog benda 16 Horsepower, mada su osnovni idiomi ostali isti – i dalje je to bluz, kantri, gospel i folk, uz bendžo, gitare, harmoniku i razne čudne instrumente, koji divlje izbijaju iznad moćne ritam sekcije.
Mračnije od Nicka Cavea, divlje kao The Gun Club, a opet potpuno drugačije od aktuelne muzičke produkcije. Karte za koncert Wovenhand su u pretprodaji na blagajni DOB-a po ceni od 1200 dinara. Na vratima, neposredno pre koncerta, karta će koštati 1400 dinara.
