Kompilacija “Jutro će promeniti sve?” u četvrtak 23. februara 2017. proslavila je deseti rođendan. Svetlana Đolović i Ivan Lončarević na RadioAparatu malo su pričali o “Jutru…”.
Jutro će promeniti sve? /nova srpska scena/ 20. februar 2007.
Kompilacija “Jutro će promeniti sve?” predstavljena je javnosti u petak 23. februara 2007. “Jutro će promeniti sve?” je kompilacija na kojoj se nalazi 17 pesama 16 bendova iz različitih krajeva Srbije, koju su sastavili radio emisija “Pop Depresija”, nedavno ugašena radio stanica “DJ Radio 949” (II program radija Studio B) i web sajt “Popboks“.
Na ovom izdanju zastupljeno je sedam grupa i solista iz Beograda, tri iz Pančeva, dva benda su iz Subotice i po jedan iz Bečeja, Bora, Vranja i Požege. Devet pesama je na srpskom jeziku, pet na engleskom, po jedna na francuskom i grčkom. “Jutro…” počinje Mintovim instrumentalom “Comin’ Out Of Jail”.
Najstarija pesma na kompilaciji snimljena je u avgustu 2004. godine – superstudio “unazad”, a “Da da da” Pionira 10 originalno se pojavila na kompilaciji subotičkih grupa “Sever-severozapad 2: Laku noć deco” (Fokus, 2006). Na samostalnim (samizdat) izdanjima pesme sa kompilacije objavili su Mint, The Mothership Orchestra i Stuka. Goribor je “Čujem bluz” prvobitno objavio na albumu “Hoću kući”, koji je izašao u Hrvatskoj tokom 2006. godine na etiketi “Slušaj najglasnije” Zdenka Franjića. Većina ostalih pesama snimljena je tokom 2006. godine, a poslednje su završene (u decembru 2006) pesme Endorfina, Nežnog Dalibora i Repetitora.
1. Mint (Pančevo) – Comin’ Out of Jail
Naš prijatelj iz Benzen Towna, zajedno s Modern Quartetom i retkim svetlim primerima, pokušava da stvori prostor za ljudski, organski, topli downtempo osećaj u kom tehničke imperfekcije poprimaju novu ulogu, te šum bubnja postaje jedan od glavnih elemenata atmosfere ove teme, uz umilne pasaže na klaviru i trubi. Mint možda na najbolji način odgovara na temu same kompilacije, jer je Comin’ Out of Jail najbolje slušati dok ispijate jutarnji čaj i spremate se da zakoračite u ono što nijedno novo jutro, pa ni ova kompilacija, nažalost neće uspeti da promeni. Ali VAŠE jutro će biti lepše! /Relja Bobić, Belgradeyard Sound System/
2. Endorfin (Pančevo) – 10.000 izvinjenja
Zanosna mladalačka pesma, instiktivna i baš onakva kakva treba da bude. Veoma šarmantno i jednostavno, tako rock ‘n’ roll. Prava retkost, posebno danas. Ova pesma je trenutak, možda momenat generacijskog prepoznavanja, stvar koja može puno da vam znači u određenom periodu života. Nemojte to da propustite. /Vladimir Kolarić, Veliki Prezir/
3. Pionir 10 (Subotica) – Le lun
Nisam snob kad su u pitanju predrasude prema domaćoj i stranoj muzici. Ili se bar trudim da ne budem. Fakat je, međutim, da se razlika često uočava već na letimično slušanje. Pesma Le lun Pionira 10 prevarila me je više puta tako da pomislim da su stranci: svaki put kada bih je čuo na radiju, u pozadini nekog dešavanja ili preko razglasa pred neki koncert, pomislio bih: “Ko su ovi?”, “Već sam ih negde slušao” i “Što su dobri”. I svaki put bih se iznenadio, prijatno, kada shvatim da je to bend s ovdašnjih baksuznih prostora i da osećam, neizbežno, nešto nalik ponosu. /Oto Oltvanji, pisac/
4. Ika (Beograd) – Bubble
Prvih hiljadu puta samo sam osluškivala, bez pevušenja upijajući taj neverovatni glas, praćen skoro neprimetnom gitarom. Sledećih hiljadu puta sam pratila tekst, pronalazila se u rečima, divila se opuštenosti kojom Ika vlada svojim glasom, ali i samom pesmom, da bih konačno usadila ovo skoro trominutno savršenstvo najdublje u svoje moždane ćelije. Nadam da će Bubble i, verujem, mnoštvo novih pesama koje će Ika smisliti probuditi u nekoj devojčici istu želju kao i meni nekada. Još više verujem da je Bubble samo početak i da ću jednog dana, kad Ika bude nastupala u, na primer, pariskom Zenithu ili njujorškom Smokeu, moći da kažem da sam je slušala još dok je pevušila u svojoj sobi. /Aleksandra Nikšić, novinarka/
5. The Mothership Orchestra (Požega) – Then She Kissed Him
The Mothership Orchestra su od onih povlašćenih, onih koji se nisu rodili tamo gde pripadaju. Njihova je sudbina traganje za identitetom, ta najuzbudljivija avantura koja se nekome može desiti: uprkos ljudima, sredini, granicama. Svi znamo da geografija nije važna, i da su melanholija, depresija, uzaludnost, univerzalni kodovi kojima se dešifruje suština. MSO su jedan od najintrigantnijih bendova s domaće scene koje sam čuo u poslednjih pet godina. /Zvonko Karanović, pisac/
6. Nežni Dalibor (Vranje) – Značajan događaj
Priznajem da domaću muziku ne slušam i ne pratim već godinama. Ako me sećanje dobro služi, poslednji “domaći” album koji sam kupio je bio prvenac riječkog sastava Fit, i to pre otprilike dve decenije. Shodno tome sam nevoljno prihvatio poziv da napišem par rečenica o ovoj pesmi, pre svega strahujući da će se moje impresije svesti na par mlakih i neiskrenih rečenica, a i to samo da bih korektno i u roku obavio povereni mi zadatak. Međutim… već posle prvog preslušavanja počeo sam da zviždućem i pevušim ovu zaraznu melodiju, polako shvatajući da se moje umorne uši ponovo susreću s nečim za šta sam mislio da odavno ne postoji na ovim prostorima – Nj. V. Pesmom. I još nešto – čvrsto sam odlučio da ću kada Nežni Dalibor objavi album, prekinuti dvadesetoletnu apstinenciju i prošetati do prve “bolje opremljene” prodavnice diskova. Naravno, ako me se u međuvremenu momci iz Vranja ne sete i ne pošalju mi jedan besplatan primerak. /Goran Vasović, Eva Braun/
7. Ilija Ludvig (Beograd) – Mikonos
Prvi taktovi kao da su došli iz špageti vesterna. Ipak, ubrzo se, ostajući na Mediteranu, samo malo pomeramo na istok. U nekoj krčmi na jednom ostrvu u Egejskom moru slušamo taj setni šlager odsviran vrlo garažno i električno. Eh, ta matematika… /Daniel Kovač, Jarboli/
8. Horkeškart (Beograd) – Jedem ti malter
Onako ovlaš kad se porazmisli o tome šta je problem s muzikom (i muzičkom publikom) danas, lako pada na pamet da je caka svakako i u tome što se sve slabije može govoriti o slušaocima – to su sada konzumenti. Muzika se konzumira, a u isto vreme i umire, pa ćemo doći i do nekrofilije na tom planu kroz par godina. Tekst je tu prvi bio na udaru – danas ima drastično malo ljudi koji obraćaju ikakvu pažnju na tekstove pesama. E, ova pesmica savršena je zamka za takve! Minimalizovan i jezgrovit, tekst lako i sigurno poentira na momenat: “To uopšte nije to što ti se pričinilo na prvo slušanje, nakani se da čuješ pesmu više puta, da čuješ šta zapravo pevaju, magarče”. Punchline iz naslova pesme lepo može da posluži i kao fora-citat, a vala i pesma kao pesma fino i zabavno zvuči. Šta reći – upečatljivo, pametno zamišljeno, brižno sprovedeno u delo. Fora skroz uspela, Horkeškart zaintrigirao. Čeka se sledeći potez 🙂 /Marčelo/
9. Shiroko (Beograd) – Crazy
Ako išta može promijeniti sve, onda je to definitivno čvrst i siguran ženski vokal u rokerske tri minute čiste pop energije. Odlično! Iskreno se nadam da nitko neće poludjeti, već nastaviti snimati albume!“ /Lada, The Bambi Molesters/
10. Repetitor (Beograd) – Ja
Depresivni krik otuđenosti i konfuzije koji Repetitor precizno emituje kroz pesmu Ja tumačim kao posledicu stanja u kome se ova zemlja, sve zajedno sa svojim oficijelnim i alternativnim rock izrazom, nalazi već duže vreme. Ono što obećava i privlači kod Repetitora je sviračka odlučnost i britkost zvuka kojim se ovaj dečko (vokal i gitara) i dve devojčice (bas i bubnjevi) u dobroj new wave tradiciji bave. /Koja, Disciplin A Kitschme/
11. Neverhood (Subotica) – Teshik=Izvol’te
Izuzetno talentovan i angažovan bend. Pozamašno slušalačko iskustvo vrlo lako su pretopili u sviračko, stvarajući multižanrovsku pesmu koja ne izlazi iz okvira pristojnosti nemešanja baba i žaba, već naprotiv svojom energijom, dobrom svirkom i šetnjom kroz raspoloženja samo nagoveštava veliki potencijal benda koji će oni i iskazati uskoro, nadamo se s boljom produkcijom. Od Sepulture i Slipknota do Capletona i nazad, u samo jednoj pesmi! Bravo. /Alek, Eyesburn/
12. Goribor (Bor) – Čujem bluz
Goribor je biser očaja. Bio sam šokiran svojom prvom i zasad jedinom posetom Boru – natprosečno mnogo svesnih i darovitih ljudi, i toliko samouništenja u vazduhu da čoveka zabole unutrašnji organi. U takvoj sredini nastao je Goribor, bend koji objedinjuje u sebi dve nespojive tradicije – mutirani lo-fi bluz kojim je John Spencer inficirao belce koji su odbili da prihvate alt country, i s druge strane gorku i očaju sklonu lepotu Thin White Rope. Ne očekujte da ćete u ovoj muzici uživati – ona nije tome namenjena. Naprotiv, može vam se dogoditi opasna munja samospoznaje. /Vladimir Krakov, pisac i gitarista grupe Presing/
13. Petar Rudić ft. Zoe Kidah (Beograd) – And More
Trickyjev duh živi i u Beogradu. Zoe Kidah kao Martina. Prilično catchy bas linija koja se kasnije pretvara u kiseli komp-ot krupnih komada saksofona, sitno seckanog, reskog hi-hata, nepretencioznog snarea i mekanog bassdruma, sintetičke arome Rolanda + par tajnih sastojaka, a sve to na kraju preliveno ukusnim delayom. Sve u svemu, divan dezert za prave kiselokusce… /Džoni Vujović, glumac/
14. Graf (Beograd) – Mlad čovek
Graf zvuči drugačije od većine bendova koji čine glavni tok na našoj sceni, ali još ne toliko ezoterično da ne bi bio slušljiv čak i potencijalno širokom sloju publike. Iznaći prostor za postave kao što je Graf značilo bi otvoriti ovdašnju scenu i probušiti zatvoreni krug ideja koje u ovakvim uslovima cirkulišu. /Aleksandar Zograf, strip umetnik/
15. Štuka (Pančevo) – Lord
Bučan i mračan rokenrol. Žestoko i iskusno, energija koja raste – ova pesma ima sve što se očekuje od dobre, glasne muzike. /Saša Furunović, Popečitelji/
16. Superstudio (Bečej) – Unazad
Superstudio je stručni savet poslat da sagleda trenutno stanje savremenog srpskog popa i vidi šta se spasiti može. Unazad je ulazak ovih pop intelektualaca u pogon za neposrednu proizvodnju emocija. /Dimitrije Vojnov, scenarista/
17. Pionir 10 (Subotica) – Da, da, da
Čim prvi put uspete da prevaziđete raštimovani gitarski uvod, naći ćete se usred jedne od najsugestivnijih (pop) pesama poniklih u Srbiji u poslednjih nekoliko godina. Melanholična pobuna iz kreveta koja pogađa u pravo mesto (ako ga još ima)… /Vlada Divljan/
Maj 2007 .::. “JUTRO…” u Yellow Cab-u
U majskom broju magazina Yellow Cab (#69) objavljen je intervju i par utisaka jednog broja muzičara koji na kompilaciji “Jutro će promeniti sve?” imaju pesmu. Pošto je bilo još zanimljivih stvari koje nisu ušle u broj, evo celog teksta ovde… Veliko hvala Ivani Ćirici i Mini Krsmanović na podršci i dobroj volji 🙂
YC: Kako si se upustio u pravljenje kompilacije?
Glupo je, a pomalo i neistinito, reći da je postojao neki plan. S vremena na vreme pratim neki svoj instikt koji me tera da nešto uradim, a kada sam čuo pesmu “Da Da Da” Pionira 10, to “nešto” mi je govorilo da taj trenutak mora da se obeleži na neki način.
Ideja o Kompilaciji javila se malo kasnije, kada su do mene došle pesme the Mothership Orchestra, Ike i Ilije Ludviga, a sve ostalo bila je stvar sreće, dobrog planiranja i nesebične pomoći i ohrabrenja koje sam dobio – pre svih od Svetlane Đolović, kao i Uroša Milovanovića sa Studija B, i prijatelja sa Popboksa – Ivana, Ace i Gorana.
YC: Zašto je naslov ime pesme koja je žanrovski “neprihvatljiva”?
Zanimljivo pitanje i na njega sam bio spreman od samog početka. Stih “Jutro će prom(ij)eniti sve” je uglavom direktna asocijacija na Indexe, Bijelo Dugme ili Riblju čorbu ljudima koji su stariji od 35 ili koji su u Srbiju došli “sa strane”. Ovo je samo konstatacija, a ne neka analiza ili politička nekorektnost. Za sve ostale, disk je dobio ime po stihu iz pesme “Da Da Da”. Spreman sam bio na pitanje o “neprihvatljivosti” i unapred sam mu se radovao, jer bez neke doze mistifikacije nema uspeha.
Posle mesec dana od trenutka kada je disk zvanično objavljen, prodato je skoro dve trećine tiraža. Pokriveni su svi troškovi proizvodnje i zaista se nadam da će sada i bendovi biti simbolično nagrađeni za svoj entuzijazam. Ako im u tome “pomognu” Indexi, nemam ništa protiv.
YC: Može li ovih par bendova da se nazove “scenom”?
Zavisi kako definišeš “scenu”. Ako je to skup bendova, onda scena postoji sve vreme. Pošto ja ne mislim tako i pošto scenu doživljavam drugačije, onda je odgovor “ne, ovih par bendova ne može da se nazove scenom”. Za mene je scena neka pozitivna atmosfera između bendova i njihovih fanova, trud ljudi “sa strane”, medija i izdavača, u cilju da se mladim muzičarima pomogne da pokaže svoje kvalitete i da skrenu pažnju i drugima na sebe.
Trenutno takve “scene” nema, ali je počelo da se stanje ravnodušnosti i kukanja svih na svakog radikalno menja. Ako jedno CD izdanje, na kojem su bendovi objavili svoje prve studijske snimke, jedan sajt (popboks.com) sa sekcijom posvećenom neafirmisanim bendovima (“scena”) i serija promotivnih koncerata po Beogradu i Srbiji doprinesu da se ta atmosfera beznađa promeni – “Jutro…” je ispunilo svoju svrhu.
YC: Kakva je razlika u domaćoj muzičkoj sceni s početka devedesetih i dvehiljadatih?
Početak devedesetih bilo je vreme u kojem je izgledalo da je sve moguće. Ako govorimo o Beogradu, tu su bili Klajberi, Presing, DLM, Euforija, Robna kuća, Darkwood Dub, Kazna za uši… Rat i sve ono što se desilo kasnije u mnogome su upropastili generaciju, koja je u nekim stvarima verovatno bila i talentovanija od one “paketaranžmanske” sa početka osamdesetih.
Početak dvehiljaditih više liči na početak rokenrola u Srbiji. Mada, verujem da je tada bilo više entuzijazma nego danas.
O grupama i izvođačima na Kompilaciji
Mint: Željkov instrumental “Comin’ Out Of Jail” činio mi se idealnim za početak “Jutra…” i za neku pozitivnu atmosferu
Endorfin: Pančevačka četvorka me neodoljivo u nekim pesmama podseća na rani Pavement. Duhoviti, bučni, raštimovani, nesigurnog glasa i nedovoljno usvirani. Ali apsolutno neodoljivi i beskrajno talentovani.
Pionir 10: Od njih je sve “počelo” i jedini su na disku zastupljeni sa dve pesme. Posle decenijskog sviranja za sebe i prijatelje u Subotici, drago mi je što sam bar malo pomogao da njihove pesme dođu i do drugih ljudi.
Ika: Pesme za debitantski album već su napisane, a nove – još bolje, dolaze i dolaze… Ivana je fascinantna pevačica, Darko je izuzetno zanimljiv gitarista i uz par korekcija “svet” bi zaista mogao da bude njihov.
Mothership Orchestra: Požeška mnogočlana grupa je totalno atipična pojava na našoj “sceni”. Raskošni aranžmani, frontmen koji se ne stidi da prikaže svoju ranjivost i osećajnost i sviračko umeće koje daleko prevazilazi standarde koji su trenutno važeći za “domaće” grupe. Dar sa neba.
Nežni Dalibor: Vranjanska grupa koja postoji već desetak godina i koja samo, valjda, u Srbiji može da sve to vreme ostane totalno nepoznata. Kao neka neobična mešavina velikih bečejskih grupa (Eva Braun, Popcycle), Davida Gedgea i američkog koledž roka.
Ilija Ludvig: Mikonos je “anomalija” među pesmama koje je Ilija napravio poslednjih godina. Zato mi se verovatno i dopao ovaj mix Mulatu Astatke, Calexico i Jima Jarmusha. Ostale Ilijine pesme možda su mnogo “lakše” na prvo slušanje – vrlo zanimljiva mešavina Americane i Rokyja Ericksona uz razne vrcave i neobjašnjive začine.
Horkeškart: Pedesetočlani hor, moćan hardcorepowerpoppunk bend, ingeniozan ritam i duhovit tekst. Jednom rečju – hit.
Shiroko: Crazy me je najviše podsetio na kanadski bend Broken Social Scene, koji je svojim uspehom pre par godina, prosto ugurao kanadsku indie muziku na veliku scenu. Ana je jedna od najboljih pevačica u Srbiji.
Neverhood: Dostojni nastavljači svetle tradicije Sunshinea (iz najboljih dana), ali sa brutalnošću i direktnošću NWA ili RATM. Vizionarski predvideli odlazak sa vlasti lokalnih lopova u Subotici.
Stuka: Pančevački “garažni” rokeri više poznati u SAD, nego u Srbiji. To je valjda normalno kod nas. Imponuju svojim entuzijazmom, ozbiljnošću i posvećenošću muzici. Bila mi je čast da se njihova pema nađe na “Jutru…”
Repetitor: Svaka generacija mora da ima svoje “glasnogovornike”. Oni se za to ne pitaju – fanovi ih sami biraju. Boris, Ana-Marija i Milena imaju dovoljno snage i talenta da novoj generaciji prenesu prave poruke i da ih “ubede” da život u Srbiji ima smisla.
Goribor: Koncertna atrakcija u Hrvatskoj, Goribor su u Srbiji uglavnom izvan interesovanja ljudi koji prate domaću “scenu”. Trio iz Bora, predvođen harizmatičnim pevačem i pesnikom Aleksandrom, uz malo više sreće i dobre volje drugih, mogao je da bude značajan baš kao EKV.
Graf: Njihova pesma “Mlad čovek” neodoljivo me je podsetila na početak devedesetih, na vreme “želim jahati do ekstaze” i jednu generaciju koja nije iskoristila svoju šansu, jer je drugi nisu pustili. Sasvim u skladu sa ovim osećajem je podatak da su se pre izlaska diska raspali.
Petar Rudic ft Zoe Kidah: Petar je već sa Mravima morao da postane konstanta na indie muzičkoj sceni Srbije. Kako se to iz neobjašnjivih razloga nije desilo, sada radi pesme sa ljudima koje poštuje i pravi hitove za svoju dušu. Zoe je divan dodatak na njegovu muzičku matricu unapređenu seksi solom na saksofonu.
superstudio: Sviranje “zato što to volim” i sloboda da se unutrašnji glas sluša do kraja. Bečejsko-novosadsko-beogradski Superstudio je iskrena posveta lo-fi uzorima sa obe strane Atlantika.
YC: PITANJA ZA BENDOVE
1. Komentar o vašoj pesmi?
2. Pesmi na kompilaciji koja vam se najviše sviđa?
3. Šta za vas znači “Jutro…”?
Lazar Šijak “the Mothership Orchestra”
1. Then She Kissed Him je jedan ljubavni komad koji je nastao u jesen 2005. godine, a počeo da živi svoj život polovinom 2006. godine.
2. Recimo da je moj favorit pesma Bubble, koja u sebi sadrži sve ono što, po meni, bi trebalo da sadrži jedna divna pop pesma, a to je tekst izveden prelepim glasom na sjajnoj muzičkoj podlozi.
3. CD “Jutro će promeniti sve?” je već poprilični pomogao The Mothership Orchestra u prezentaciji i promovisanju sopstvene muzike, tako da je TMO napravio relativno velik korak zahvaljujući ovom kompakt disku.
Ivica Marković “Nežni Dalibor”
1. “Značajan događaj” je pesma koju već dugo nosimo sa sobom. Nama ona predstavlja onaj trenutak kada smo shvatili kojim pravcem želimo da se kreće naša muzika i drago nam je da se baš ona nalazi na “Jutru”.
2. Nemamo favorit na nivou benda. Lome se koplja oko Pionira 10, Endorfina, Superstudija, Mothershipa… Ja ovih dana najčešće pustim 10.000 izvinjenja grupe Endorfin. Muzički opušteno, spontano… Tekst duhovit, inteligentan, nepretenciozan. Očekujem puno od njih u budućnosti.
3. Nama je “Jutro” promenilo mnogo toga. Kad je osvanulo, sa njim smo i mi izašli iz podruma u kom smo ga čekali nekoliko godina i ne znajući da će doći.
Vladan Maksimović “Endorfin”
1. Što se tiče naše pesme, u početku smo bili skeptični s obzirom da je ovo naš prvi studijski snimak i zvučala nam je mnogo drugačije nego kad je sviramo uživo, ali posle smo je ponovo zavoleli i drago nam je što “praktično” otvara kompilaciju.
2. Le lun
3. Pokušaj da se obeleži jedan trenutak i da se tako skrene pažnja na ljude i pesme koji(koje) stvarno postoje!
Andrej Dolinka “superstudio”
1. unazad je biopsija koja potvrđuje bojazan da je jedan kratki susret, zapravo, dugi rastanak. Jesu li i vama dve omiljene reči na slovo P pop i pesimizam?
2. Nežni Dalibor – Značajan događaj: Ova pesma i ovaj sastav su verovatno najbolji amblem za čitavu kompilaciju Jutro će promeniti sve? Kako je moguće da stvari kakve volimo, hrabre i divne, nastaju i dugo opstaju u potpunoj anonimnosti, uprkos tome što delimo isti radio-difuzni i televizijsko-frekvencijski prostor, jezik i nacionalni Internet domen? Jutro… je Značajan događaj. Draga, veruj mi.
3. Kada upadaš u prostoriju u kojoj bi moglo biti nešto nepoznato, prvo proveri uglove. Kao u inverziji nekakvog akcionog filma, Jutro će promeniti sve? za muzički trenutak u Srbiji čini upravo to. Nogom razvaljuje vrata i iz skrovišta izvlači brojne zanimljive stvari. Posledice te vešto izvedene operacije su već vidljive. Zahvaljujući nizu svirki i najavljenim albumima nekih učesnika kompilacije, ovdašnja muzička klima postaje sve prijatnija.
Mihajlo Rodić “Pionir 10”
1. Ne mogu a da se u sebi ne nasmejem kada me neko pita šta mislim o svome radu ma koje prirode on bio. Pesme su naravno odlične, a još nam je pripala čast da sem objavljivanja dve numere i naziv kompilacije bude izvučen iz naših stihova. Šta da kazem, pesme su sasvim O.K.
2. Meni Repetitor. Najviše ličnog stava-pa šta bude.
3. Da će se gospodin Semenka pomiriti sa gospon Tediberom, da će mi zatim plata skočiti za barem 300% a bolest, glad i nesreća biti samo bleda sećanja. U svakom slučaju čovek kome je sve jasno i izvesno treba polako da se priprema za smrt.
FEBRUAR 2007::.. KOMPILACIJA “JUTRO…” U PRODAJI!
Jutro će promeniti sve? Nova srpska scena
Najuzbudljiviji i najteži deo posla je obavljen. Posle višemesečne potrage, odabrali smo 17 pesama da zabeleže jedan trenutak u vremenu. Bez šminke, skrivenih motiva i lažnih obećanja, ovo je polaroid sa jednog nezaboravnog putovanja nepostojećom srpskom scenom. Šta će se desiti posle toga, zavisiće od svih nas – od učesnika, izdavača, promotera i publike.
Mint – Comin’ Out Of Jail (0:54)
Endorfin – Deset hiljada izvinjenja (2:55)
Pionir 10 – Le lun (4:29)
Ika – Bubble (3:03)
The Mothership Orchestra – Then She Kissed Him (5:34)
Nežni Dalibor – Značajan događaj (3:39)
Ilija Ludvig – Mikonos (5:02)
Horkeškart – Jedem ti malter (2:45)
Shiroko – Crazy (2:59)
Repetitor – Ja (2:18)
Neverhood – Teshik=Izvol’te (5:16)
Goribor – Čujem bluz (3:13)
Petar Rudić ft. Zoe Kidah – And More (4:51)
Graf – Mlad čovek (3:31)
Stuka – Lord (4:50)
superstudio – unazad (4:16)
Pionir 10 – Da da da (5:28)
Hvala svima koji su na bilo koji način doprineli da se ova stvar desi. Onima koji su našli put do nas, onima koji su se odazvali našem pozivu, onima koji su nam nekoga otkrili, onima koji su dali korisne i dobronamerne kritike.
