ANA ĆURČIN + SARA RENAR
//Sreda 10. februar 21.00// Klub MONSUN /Travnička 3//
Koncertna promocija prvog studijskog albuma Ane Ćurčin “Sketches Of Belonging” zakazana je za sredu 10. februar u beogradskom klubu Monsun u 21h. Specijalna gošća na koncertu je hrvatska kantautorka Sara Renar.
Karte mogu da se kupe po specijalnoj promo ceni od 400 dinara u kafeu Zaokret (Cetinjska 15a), Monsun BAR-u (posle 17h) i u kafeu Drvo Javorovo (Knjeginje Zorke 3) do 22. januara. Od 22. januara cena karte u pretprodaji je 500 dinara, a moći će da se kupi i na svim prodajnim mestima Gigstix-a.
Za neke stvari da se dogode treba biti strpljiv. Treba verovati, nadati se, čekati pravi trenutak. Neke pesme biraju svoj pravi trenutak kada će da budu napisane. Neke druge gotove su čim se prvi put odsviraju. Gillian Welch i David Rawlings su taj proces nastajanja pesme – od skice, demo snimka do “završene” objašnjavali rečima: “Dok pesma nije spremna, mi praktično postojimo u svetu koji je čist očaj.”
Jedan dug i mukotrpan proces, prepun pokušaja, dobrih i loših, promišljenih i “na prvu loptu”, intimnih i filozofskih… priveden je kraju i Ana Ćurčin predstavlja javnosti svoj prvi studijski album “Sketches of Belonging”.
Ana je autorka i kompozitorka svih pesama na “Sketches Of Belonging”, a na snimanju su učestvovali muzičari iz njenog benda – Goran Antović, Marko Cvetković, Goran Grubišić i Blagoje Nedeljković. Pesme je miksovao Marko Milatović, a producent je klavijaturista benda Goran Antović. Kao specijalni gost na pesmama “Remain Calm” i ”Anxiety” pojavljuje se lider Rebel Star i gitarista Milan Glavaški. Za dizajn omota pobrinuo se kreativni tandem Teyosh.
Na albumu se nalazi 13 pesama, a kao bonusi dodati su prethodni singlovi “I Can’t” i “Cut Loose”. Prvi singl sa albuma, koji je objavljen i kao video je pesma “Remain Calm”.
Album “Sketches of Belonging” je dostupan na bandcamp stranicama Ane Ćurčin i izdavača Pop Depresije, kao i na svim ostalim digitalnim platformama (Deezer, iTunes, Google play, Spotify…). Fizičko izdanje albuma na CD-u (objavljeno u saradnji sa Odličnim Hrčkom) u prodaji je od druge polovine januara.
Sara Renar je zagrebačka kantautorka koja na sličan način kao Ana Ćurčin nezadrživo osvaja novu publiku, okuplja fantastičnu ekipu kvalitetnih muzičara, svira svuda gde je pozovu i konstanto se menja u potrazi za savršenom pesmom i atmosferom. Pesme je počela da piše 2008. godine, prvi singl “Trebam te” objavila je tri godine kasnije, a prvi album “Djeca” (2013) nominovan je za najbolji debitantski album, a sledećim izdanjem – “Jesen” (2014) Sara je potvrdila status jedne od najprogresivnijih hrvatskih muzičarki. Sara Renar je mlada, talentovana i lepa i njeni solo koncerti su pravi mali dragulj koji svetli u bilo kom prostoru.
Svetlana Đolović, poslednja muzička urednica radija Studio B
“Znate one ljude koji imaju “težinu” koliko god hteli da budu jednostavni i dopadljivi. Ana Ćurčin, htela-ne-htela, ima u sebi blistavi muzički talenat blizak širokoj publici i (ne)pripadajući unutrašnji nemir i tamu, koji su utkani u te prijemčive, tople i nežne melodije. Slušajući njen dugo i pažljivo pripremani prvenac, možda biste pomislili da se Ana trudi da vam se dopadne. ali zapravo to nije slučaj. Ovo je jedna divna soulsearching avantura. Ovde su se spojili visoki muzički standardi, istinska ljubav prema melodiji, harmoniji i razrađenoj strukturi pesme sa teskobom i kompleksnošću Aninog sveta. Iako na trenutke taj spoj može da deluje mlako i suviše nenametljivo, slušajući album prihvatate te ‘skice’ kao izvestan kontrapunkt, kao terapiju. Stroge i iscrpne samoanalize smenjuju se sa nežnim ispovestima i sanjarenjima, misaoni muzički pasaži smenjuju se sa lagodnim pop melodijama, raskošni aranžmani smenjuju se sa ogoljenim i diskretnim iskazima. Ljuta sam i tužna, kaže žena koja vozi motor i šeta psa u prirodi, trenira boks i jogu, peva tradicionalnu narodnu pesmu i sarađuje sa Markom Nastićem… Strast naoko prigušena, kulja iznutra. Zato se stalno opominje da ostane pribrana, mirna. tiha.
Preispitujemo i mi zajedno s njom gde se to osećamo kao kod kuće, među svojima, za čim čeznemo, kada se pretvaramo, šta nas čini boljim, kako učimo da prihvatamo sebe i druge. Velike teme imaju dostojan, kompetentan muzički tretman na albumu “Sketches of Belonging”. Ima tu straha, stidljivosti i zapitanosti, koji provejavaju svuda taman toliko da ovo ne bude samo “profi odsvirana i otpevana ploča sa nekim lepim pesmama”. Anin nesvakidašnji glas krije sve te vrtloge prošlosti i nepoznanice budućnosti, ali i neobičnu zrelost i sigurnost u sopstveni muzički talenat. I to je ono što pleni u njenim pesmama, taj šizofreni spoj stalnog preispitivanja i hrabrosti da se vizija istera do kraja. Krhka, samopregorna, uvek znatiželjna i povremeno nepotrebno zabrinuta da neće biti shvaćena (dovoljno) ozbiljno u ovom okrutnom svetu (muškaraca). Moja omiljena cmizdrava feministkinja.
P.S. Ono što naročito čini privlačnim ovaj album je to što on predstavlja samo jedno zvučno lice Ane Ćurčin, jer koncertno, već nas je uverila, to će uvek biti drugačiji doživljaj – bilo da je solo ili nastup sa bendom u pitanju. Ove pesme će, budite sigurni, ovako ili onako naći put do vas.”
Dragan Ambrozić, muzički promoter, novinar i urednik programa Doma omladine Beograda
“Pojava Ane Ćurčin je nešto apartno na srpskoj sceni – teško da postoji neko ko joj prethodi u ranijim decenijama. Van generacijski bliskog kruga naših „Americana“ muzičkih umetnika, od Ike do Stray Dogga, takođe ne postoji ništa slično. Pre bi se moglo reći da je Anin pogled na stvari deo jednog novog globalnog autorskog toka u kome se kreativni oslonci traže u nasleđu singer-songwritera svih naraštaja – od Boba Dylana, Joni Mitchell, Neila Younga ili Nicka Drakea, preko Everything But The Girl, Suzanne Vega i Tanite Tikaram, do Devendre Banharta i Joanne Newsome.
Ana je samosvojna pojava zato što jednostavno tako mora, jer oko nje nema nikakvog čvrstog uporišta tamo gde živi, kao u praznim pejzažima video spotova koji je prate, bez obzira da li su u pitanju gradske ili prave pustinje, dnevne ili noćne. U njenim tekstovima i složenim aranžmanima najvažnije stvari se dešavaju u sudaru sa prazninom, neizvesnošću, negde gde je čovek sam sa duhovima onog što bi mogao da bude.
Autorska potraga Ane Ćurčin za osećajnim smirenjem, za ljubavlju koja može da stoji sama za sebe i pomogne nam da opstanemo, tek je počela. Ima mnogo pevačica zadovoljnih svojim izgledom ispred ogledala, ali nema tako puno dobrih umetnica koje svojim pesmama mogu da nateraju ogledalo da ih sluša. Neka se glas iz srca Ana Ćurčin daleko čuje.”
Maja Pelević, dramska spisateljica
“Ana Ćurčin je svakako jedna od autentičnijih pojava na našoj nezavisnoj muzičkoj sceni u poslednje vreme, pre svega zato što je kantautorka, a zatim i zato što je autorka snažnih, predivnih tekstova o ljubavnim odnosima i intimnim preispitivanjima. Njene pesme uspevaju da artikulišu one najnežnije i najranjivije delove bića koje se istovremeno mogu čitati i kao težnja za pripadanjem nekome ili nečemu i kao traganje za pripadanjem samoj sebi. Godinama smo je slušali na raznim mestima, od KC Grada do Doma omladine, a sada konačno možemo da se radujemo njenom prvom albumu, melanholičnom autobiografskom soundtrack-u koji kao neki intimni putopis prolazi predelima unutrašnjih borbi kroz koje smo svi nekada prolazili, koji nas neminovno vraća na mesta koja smo mislili da smo zaboravili. ”
Jasna Žmak, dramska spisateljica i scenaristkinja
“Nježno, hrabro, lagano, ranjivo, melankolično… to su prve riječi koje mi padaju na pamet kad razmišljam o Aninoj muzici. Slušajući njen album svaki puta ponovo kao da se vratim na neka mjesta u sebi za koja sam mislila da sam ih možda zauvijek napustila i prerasla, ali za koja tada shvatim da ipak i dalje žive u meni. To su ta ista mjesta nježnosti, ranjivosti i nekih davnih težina s kojima smo se svi nekada obračunavali, samo možda nismo to imali hrabrosti priznati. Iako se navodno radi o skicama pripadnosti, za mene su ove pjesme sve samo ne skicozne, ja ih čujem kao snažan autorski glas koji stvara krajolike u kojima je ponekad bolno, ali ipak uvijek lijepo, provoditi vrijeme. Iz pjesme u pjesmu Ana pažljivo plete jedan intiman svijet u kojemu kao da su sve riječi prošaptane, a sve emocije prevedene u neke mekane glazbene melodije.”
Linkovi: anacurcin.com sararenar.com www.facebook.com/AnaCurcin www.facebook.com/renarsara anacurcin.bandcamp.com popdepresija.com
