Jedanaest godina nakon poslednjeg studijskog albuma, američki alt-country veterani Freakwater početkom ove godine objavili su deseti studijski album – “Scheherazade” – opet za kultnog izdavača Bloodshot Records. U tu čast kreću na prvu evropsku turneju posle deset godina i tako stižu i u Beograd, gde će u Elektropioniru nastupiti u utorak 27. septembra. Specijalni gost na koncertu Freakwater je fantastični Drunken Prayer. Neko je za njega (DP je Morgan Geer) napisao da je “the bastard child of Tom Waits and Merle Haggard”.
Ulaznice su u prodaji u kafeu Sikarica i Zaokretu po promo ceni od 1000 dinara do 11. septembra, nadalje cena karte je 1200, kao i na dan koncerta.
Džanet Bin i Ketrin Irvin su srce Freakwater još od tinejdžerskih dana kada su svirale za svoju dušu u podrumu porodice Bin u Kentakiju. Tada su prvi put probale da slažu svoje vokale uz bedžo i gitare, a svet je njihove prve pesme zabeležene na kaseti mogao da čuje 1985. godine.
Prvi koncert održali su u Luivilu u striptiz baru koji je bio i scena za nove punk-rock bendove. I posle 30 godina stihovi Ketrin i Dženet i njihovi glasovi mogu da vas pogode u srce “sa kilometar”. Svi njihovi albumi su fascinantni, ali dan-danas stavljanje u određenu muzičku ladicu za njih je nemoguće. Na ovom svetu nema benda kao što je Freakwater.
Iako su do danas objavili dvocifren broj studijskih albuma, njihova produkcija bila je dosta neredovna. Njihova nezainteresovanost da se obogate kada su za to imali priliku, da iskoriste trenutak kada je muzika koju sviraju postala “popularna” – koliko samom bendu nije pomogla, toliko ih je još više približila fanovima, a misterija koja okružuje ovaj kantru kolektiv i dalje privlači i stare i nove zaljubljenike u tradicionalni kantri i rok.
Njihov poslednji album “Scheherazade” Uncut je opisao sa “pesme koju uzbuđuju, duboko ukorenjene u starinski kantri, južnjačku gotiku i ambijent koji prave električne gitare” i dao im je ocenu 8/10.
Kao reka koja ide svojim putem kada probije nasip, Freakwater ima svoj put. Možda oni ne znaju kako da prate putokaze, ali možda je neki put sasvim dovoljno da prate svoje srce.
