Polako, ali sigurno, imena iz “Hall Of Fame” emisije “Tajanstveni voz” dolaze u Beograd. Neki heroji dođu sami, neki sa bendom, neki uplašeni, drugi prepuni entuzijazma, ali za sve je zajedničko da žele da dođu opet. Tužno je da svaki njihov sledeći dolazak znači 50-100 ljudi manje u publici nego prethodni put, ali to više govori o nama nego o njima.
Howe Gelb je čudo. Na prvi pogled je miran i staložen, usporen i umoran i takav ostaje sve dok ga ne pogledate u oči. A onda su utisak drastično menja: polako se pretvara u dečaka prepunog entuzijazma i energije, pripovedača kojem nikada ne ponestaju teme, brižnog oca i prijatelja i muzičara koji je to celim svojim bićem.
Ovo su neke od crtica sa njegove ekskurzije u Beogradu…
Čekamo da počne koncert u “bekstejdžu” Doma omladine. Pričamo o džetlegu i kako on utiče na život. Kaže mi da kada ovako pravi turneju – direktno iz SAD u Evropu na desetak solo koncerata pa nazad, uopšte ne uspeva normalno da spava nedeljama. Uželi se koncerata, a novca za normalan život nestane, tako da na koncerte mora da ide. Posle izvesnog vremena počnu da mu nedostaju mnoge stvari iz “običnog života” – pre svih sin, ćerke, žena i prijatelji. A onda kada se vrati nazad u Arizonu, posle nekog vremena opet bi krenuo na put (ili što bi on rekao: “I feel homesick during the tour all the time. And then, when I’m back home, after a while I feel sick of home”).
Prva žena, Paula Jean Brown, sada je basistkinja u Sparklehorse. Druga žena drži decu i kuću na okupu dok je on na službenom putu. Leta provode u Danskoj u Arhusu. Pitam ga kako mu sin sebe doživljava – kao kauboja ili vikinga pošto je skroz plav sa plavim očima (ima sedam godina) – “mislim da za sebe kaže da je prerijski viking”.
Na putu za aerodrom odlučuje da ostane još jedan dan u Beogradu. Posle malog raspitivanja, ipak nema ništa od toga pošto BA nema let sutra, već sledeći dan za London. A za JAT-ov let treba da se doplati još 200e. “That was a omen. I really wanted to stay another day.” Zezao sam ga za “omen” sledećih dva sata.
Dok čekamo let za London pokazuje mi slike sa nekih prethodnih putovanja i iz nekih prethodnih života. Nekoliko slika je Rajnerovih, sa gitarom, za vreme koncerata i za vreme probe: “On je toliko bio talentovan da je to prosto neverovatno. Veliki čovek”. Dok vrti slike na laptopu nailazi i na par fotografija Giant Sand sa kraja devedesetih. Jedna je posebno zanimljiva – iz 2000. godine iz Bona. Howe izgleda kao član ZZ Top – sa velikim šeširom, bradom i “borat” naočarima. Bubnjeve lupa John Convertina (“najbolji bubnjar”), bas svira Joey Burns – “look at his eyes – he’s already planning to leave me”, kaže Gelb ali se smeje, naravno. I on je svestan da su Calexico morali da krenu svojim putem i da je njihovo vreme u Giant Sand isticalo.
Posle Beograda išao je u London, “da se nađe sa prijateljima, odmori, nešto malo radi i vrati kući”. Prijatelji kod kojih boravi su John Parish i PJ Harvey.
Dok čekamo da se Howe čekira i prođe kontrolu, primećujem sa strane vrednu ekipu vesti B92 koja nešto snima. Kažu da je Aerodrom pojačao sigurnosne mere i da to snimaju. Tečnost je navodno zabranjeno unositi na let. Super, Dragan mu je upravo dao neku fensi rakiju na poklon. Epilog je da ste na tv vestima mogli da vidite kako se Howe Gelb skida i izuva da bi prošao carinsku kontrolu i to sve u prajmtajmu. I posle neko da kaže kako je teško doći do zapažene minutaže u mejnstrim medijima.
Svirao je poslednjih nekoliko meseci sa mnogim muzičarima. Uvek se iznenadi kada mu neko kaže da gostuje na nekoj ploči, jer se on toga uglavnom ne seća. Zna da je svirao sa nekim ljudima, ali uglavnom nema pojma šta od toga uđe na album. Zna da je svirao na novom albumu Richmonda Fontainea – “William is incredible” i da zvuči super. Uz malo sreće koncertnu promociju nove ploče Richmond Fontaine, koja izlazi na proleće, gledaćemo u maju u Beogradu.
Izgubio je novčanik u Zagrebu. Ima više teorija šta je moglo da se desi, ali najverovatnije je da mu je ispao kada je uzeo da svira gitaru iz čista mira na ulici. Druga “ideja” mu je da je neko iz sekjuritija SC-a to uradio, jer jednom mu se desilo da mu u Španiji maznu vinil koji je čuvao u bekstejdžu i od onda oni su mu “čuvari” prvi pik na draftu za sve te mutne stvari. Sva sreća pasoš mu mije bio u novčaniku, tako da je “samo” ostao bez par stotina evra, nekih dragih slika, kartica…
Nova ploča Giant Sand biće gotova na proleće, ali ne zna da li će je neko objaviti. Dogovor koji ima sa Thrill Jockeyem je takav da za svaku ploču sedaju za sto da pregovaraju od nule. Ako im se svidi – izdaju album, ako ne – valjda će neko drugi. Planira da ako sve bude ok, sledeće godine bar mesec dana svira i sa bendom. Inače će već u februaru doći na novu seriju solo koncerata u Evropu.
