Neke priče zaslužuju da budu ispričane. Čak iako neki delovi te priče nisu srećni. Priča o Viktoriji Vilijams (Victoria Williams) i Marku Olsonu (Mark Olson), priča je o rokenrolu, ljubavi i smislu života.
Sredinom osamdesetih, Viktorija je bila jedna od najautentičnijih novih pojava na američkoj folk sceni. Prve dve ploče, »Happy Come Home« (1987) i »Swing the Statue!« (1989) i danas se smatraju pravim remek delima »novog američkog roka«.
U periodu od 1986. do 1995. Mark Olson je, kao glavni autor i lider sastava The Jayhawkssnimio četiri albuma, koji su verovatno najviše približili Amerikanu široj publici.
Nažalost, 1992. godine Viktorija oboljeva od neizlečive bolesti (MS). Njen menadžer sledeće godine okuplja prvu ligu muzičara i prijatelja (Giant Sand, Pearl Jam, Lou Reed, Matthew Sweet, the Jayhawks, Lucinda Williams, Michelle Shocked…) koji na albumu »Sweet Relief« obrađuju njene pesme da bi prikupili novac neophodan za njeno lečenje.
Olson napušta grupu da bi negovao Viktoriju, a zajednički život započinju u pustinji Džošua Tree (Joshua Tree) u Kaliforniji. Naravno, napravio je improvizovan studio u dnevnoj sobi…
Prvi album The Original Harmony Ridge Creek Dippers (Viktorija, Mark i prijatelji) izlazi 1997. i od tada počinje »putovanje« koje mnogi smatraju za nešto najlepše što se dogodilo u popularnoj muzici u poslednjih dvadesetak godina.
Za sedam godina, Creek Dippers izdaju sedam albuma, a u poslednjih nekoliko meseci čak tri: kompilaciju pesama sa prve tri ploče «Creekdippin’ For The First Time«, uz dve kolekcije potpuno novih pesama – »Mystic Theatre« i »Political Manifest«. Treba li reći da su ovi albumi verovatno nešto najbolje što su snimili?
Viktorija je nastavila i sa objavljivanjem solo albuma, a »Water To Drink« iz 2000. i album sa obradama folk, pop i džez standarda »Sings Some Ol’ Songs« iz 2002. samo su potvrdili njenu reputaciju neverovatne autorke i interpretatorke.
Šta vas očekuje u četvrtak u Domu omladine? Događaj koji nije samo »muzički koncert«. Imaćete retku i za nas verovatno neponovljivu priliku da vidite muzičare koji žive da bi svirali, a sviraju jer samo tako znaju da su živi i i da su sposobni da vole.
