Uvek sam se divio umetnicima koji i posle nekoliko decenija kontinuiranog rada, dvocifrenog broja albuma i sambogzna koliko koncerata, uspevaju da budu potpuno novi, sveži i nadahnuti.Velečasni Al Green jedan je od njih. Jedan iz “Lige izuzetne gospode”, uz Dylana, Younga, Vana…
U 2008, u 62. godini života, napravio je Lay It Down, verovatno jedan od tri najbolja albuma u karijeri koja je odavno ušla u četvrtu deceniju. Posle dva Blue Note albuma sa legendarnim producentom Williejem Mitchelom (“I Can’t Stop” iz 2003. i “Everything’s OK” iz 2005), smena generacija na dirigentskoj poziciji u prvi red, uz bok Greenu, izbacila je bubnjara Ahmira”?uestlove” Thompsona, lidera folk-hop pionira The Roots i klavijaturistu Jamesa Poysera, kreatora hitova za sve bitne i aktuelne r&b i hip-hop zvezde, u rasponu od Jill Scott do Commona… Kao statiste sa zadatkom “?” i James izabrali su ljude koji znaju kako izgleda život sa hitom broj 1 na top-listama sa obe strane Atlantika – Johna Legenda, Anthonyja Hamiltona i Corrine Bailey-Rae. Tim bez zvezda nije tim koji se pamti, ali titulu donose igrači koji “srce ostavljaju na terenu”. Timski igrači su i ovoga puta učinili da zvezde daju svoj maksimum i omoguće jedinom superstaru u ovom društvu da prikaže svoju magiju. Uz Dap-Kings duvače i gudače pod supervizijom Larryja Golda, ovaj Al-Star skup stvorio je vanvremensku ploču koja će se pamtiti, slušati i prepričavati godinama…
Lay It Down je podjednako religiozan i sekularan, konstantno intiman i nežan, a za sve koji to dopuste romantičan i optimističan. Ovo je album koji život čini lepšim i boljim. Prosto poželite da se uz njega opet zaljubite, u ženu/muškarca koju samo što niste upoznali ili u nekoga s kim ste već toliko godina zajedno. Svaka pesma je “vaša” pesma i traži da joj se posvetite potpuno i bez zadrške. 45 minuta čiste magije i PD album godine bez većeg razmišljanja.
http://www.youtube.com/watch?v=wz2_N_9ggHI
