Sigurno će neko recenziju nove ploče Ryana Adamsa početi pričom o njegovim problemima s alkoholom, drogom, njegovom hiperpodukcijom – samo tokom 2005. objavio je tri studijska albuma – neuračunljivom ponašanju… Koga to zanima? Ryan Adams & the Cardinals albumom Cardinology postavili su kamen temeljac za sledećih deset godina “još novije američke kosmičke muzike”. Album koji je podjednako omaž Dylanu, Youngu, Greatful Dead ili Gramu Parsonsu, baš koliko i Springsteenu, U2 ili Whites Stripes. Ploču koja ispunjava i nadahnjuje.
Mogu da pričam o pesmama pojedinačno: od početnih stihova prepunih nade pesme “Born Into a Light”, preko hitično-introspektivne “Fix It”, do autobiografske “Stop”. Ali neću. Ovo je album koji se sluša. Svaka priča o pesmama ne može da dočara lepotu muzike i stihova. Ako dozvolite sebi, zažmurite i isključite se od okolnog sveta samo na trenutak dok slušate npr. lament “Natural Ghost” – ovakav film će vam se možda vrteti po glavi…
Čekao sam, tu pored, da neko umre. Niko nije umro, ali deo mene jeste, čini mi da je to zbog samog čekanja, jer ti trenuci koji prolaze, odlaze zauvek…
Ali ponekad ti trenuci postaju stvarni, bitni i teški, i tada poželim da budem neko, neko drugi, i držim tu misao u glavi, ali onda dođe noć, ova noć…
A ti, ti mi stvaraš utisak kao da sam ovde, a ti i ja znamo da nisam. A onda sve to promeniš i ponašaš se kao da nisam tu, a jesam. Zaista jesam, više nego što to možeš da shvatiš…
Zaustavi svoj život na trenutak, fotografiši taj tren. Stani na čas i pogledaj tu sliku. Koji deo tebe je sanjarenje, iluzija ili nešto drugo? Ovakvi trenuci, oni nestaju u vremenu.
Ali ponekad ti trenuci postaju stvarni, bitni i teški. Zadržavaju veru i pomeraju se u vremenu i pretvaraju u muziku koja mi ispunjava glavu. I večeras, kada ostanem sam kod kuće – ta muzika postaje moj dom…
A ti, ti mi stvaraš utisak kao da sam ovde, a ti i ja znamo da nisam. A onda sve to promeniš i ponašaš se kao da nisam tu, a jesam. Zaista jesam, više nego što to možeš da shvatiš…
Zbog tebe se osećam kao duh…