Pozivamo vas da učestvujete na konkursu KLAVIRSKO NEBO #3
“Nova regionalna klavirska muzika”
Posle fantastičnih reakcija i umetnika i publike na naša prva dva konkursa, želimo da idemo dalje i pozivamo sve kompozitore za klavir iz regiona da predstave svoju novu muziku i ideje i da se prijave na konkurs KLAVIRSKO NEBO #3. Rezultat prva dva konkursa su dve kompilacije nove klavirske muzike i veliki promotivni koncert u Czk Vlada Divljan održan u martu 2019. Želimo da napravimo korak dalje sa novim konkursom i što se tiče muzike i posebno, promocije izabranih kompozicija. Rok za prijem vaših radova je 31. jul 2020. godine.
Pogledajte propozicije konkursa koje su u nekim segmentima promenjene u odnosu na prethodna dva putu.
Ko može da učestvuje?
Svi koji su rođeni ili žive i rade u regionu – Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, sa ili bez formalnog muzičkog obrazovanja. I ove godine dodelićemo nekoliko “wild card” pozivnica, ali konkurs i dalje ostaje u prvom planu.
Šta se očekuje od vas?
Da snimite i pošaljete svoju kompoziciji. U obzir dolaze samo kompozicije koje nisu zvanično objavljene – bez obzira da li je to na nosaču zvuka ili digitalno – i koje su nastale u poslednje dve godina, a da ste ih vi napisali ili bili koautor. Klavir mora da bude u centru pažnje, ali dozvoljena su i drugi instrumenti ili aranžerska rešenja. Dužina kompozicija je ograničena na sedam minuta. Šaljete nekompresovane fajlove – WAV ili AIFF – a uz kompoziciju priložite i kratku biografiju. Adresa na koju šaljete je popdepresija@gmail.com, a fajlove podignite na neki od servera (wetransfer.com, npr).
Kakav je plan?
Do 31. jula 2020. godine primamo vaše radove. Posle tog roka napravićemo izbor kompozicija i na jesen kompilaciju objaviti digitalno i, ako bude moguće, na nekom od nosača zvuka (CD, vinil) i organizovati promociju.
Koji su rokovi?
Kraj jula – 31.07.2020. godine označava kraj našeg konkursa i prijema radova.
Ko je do sada bio izabran na konkursu?
U finalni izbor na prva dva konkursa ušle su kompozicije čiji su autori: Jovana Backović, Stefan Simonović, Milica Tegeltija i Luka Ignjatović, Svetlana Govorković (Monamie), Ilija Ludvig, Petar Stevanović (VIS Ljubičice), Milica Predolac, Andrej Negić, Marko Marić, Veljko Nenadić, Tijana Mićović, Marija Živanov, Jan Nemeček, Pavle Popov, Vladislav Rac, Dušan Gajić, Ana Ćurčin, Nenad Jovanović, Andy Pavlov, Ana Anastasov, Kosta Jevtić, Vladia Mikićević, Dejan Ilijić, Ah Ahilej, Ivana Đukić, Dimitrije Beljanski i Relja Ilić.
Ko vas poziva?
Pop Depresija u saradnji sa Kišobranom i uz podršku LP Dua.
Za one koji se sada prvi put uključuju u akciju, a podjednako su važni i oni koji slušaju muziku i prenose bitne informacije, baš kao i oni koji sviraju i kompononuju, evo je priča zašto Klavirsko nebo i šta nam je ideja…
Inspirisani muzikom koju stvaraju ili interpretiraju Nils Fram, Maks Rihter, Hauška, Olafur Arnalds, Lubomir Melnik, Jan Tirsen, Piter Broderik, Majkl Prajs, LP Duo, Branka Parlić, Ansambl za drugu novu muziku, Tim Heker, Ilja Bešelvi… i pod velikom uticajem nasleđa Filipa Glasa i Erika Satija, krajem decembra 2017. godine pokrenuli smo akciju koja ima za cilj da u prvi plan izvuče srpske kompozitore za klavir i pijaniste da predstave svoju muziku, impovizacije, kolaže i osećanja. Posle dva uspešno održana konkursa, odlučili smo da iz Srbije izađemo u region!
Iako se smatra da je istorija klasične muzike u Srbiji relativno kratka, od rođenja prvog srpskog kompozitora Kornelija Stankovića do danas prošlo je nešto manje od 190 godina. Za sve to vreme dela srpskih autora izuzetno su slabo zastupljena na koncertima, a ništa manje ignorisanje domaćeg stvaralaštva pokazuju i muzički izdavači. “Klavirsko nebo” ima za cilj da predstavi autore XXI veka, koji su školovani na nasleđu Miloja Milojevića, Marka Tajčevića, Vasilija Mokranjca, Mihovila Logara, Stanojla Rajičića… i koji su klavirsku muziku zavoleli uz Miloša Petrovića, Natašu Bogojević, Aleksandra Šandorova…
„Moderna klasika“ ili neoklasika je već godinama žanr koji se suptilno povezuje sa drugim srodnim ili manje srodnim muzičkim idejama. Kada žele da stave neke odrednice to rade „tagovima“: classical – neo-classical – ambient – modern classical – experimental – drone… Mi smo izabrali jedan mali segment, neoklasiku baziranu na klavirskoj muzici, da nju istaknemo i stavimo u regionalni kontekst.
