Kultni srpski muzičar i pesnik Nikola Vranjković predstavlja „Biološki minimum” (Multimedia Music), trostruki album snimljen uživo u decembru 2019. godine, na koncertu u Kombank dvorani. Fizičko izdanje albuma može da se naruči i kupi direktno preko fejsbuk stranice Vranjkovića i njegovog bandcampa, ali i na svim prodajnim mestima Multimedia Music i online na www.multimedia-music.com, dok je album dostupan za slušanje na svim relevantnim digitalnim muzičkim platformama (Spotify, Deezer, Apple Music…).
U nizu koji traje od kraja 2013. godine, koji sačinjavaju nastupi održani u različitim koncertnim prostorima u Beogradu, najduži i u svakom smislu te reči najgrandiozniji Vranjkovićev kasno decembarski koncert snimljen krajem prošle godine, svetlost dana će ugledati u vidu trostrukog CD izdanja, veoma retkoj formi za domaću diskografiju.
„S obzirom da smo ove godine iz objektivnih razloga sprečeni da održimo naš tradicionalni prednovogodišnji koncert u Beogradu, neka vam ovaj trostruki album prekrati vreme do sledećih koncerata“, poručuje Nikola.
Od uvodnih taktova „U krtogu”, do kakofonije „Dana koji nikad nije došao”, bend u kojem su pored Nikole članovi i Danilo Nikodinovski (gitara, minimoog, teremin), Milan Vučković (gitara), Ivan Mihajlović (bas gitara), Ivan Zoranović (klavijature, gitara, vokal), Vladan Božilović (bubnjevi), Andrej Mladenović (perkusije) i Ivan Petrović (akustična gitara) suvereno prolazi kroz impozantni katalog pesama – od onih koje su nastale za vreme Block Out perioda, do dragulja iz Vranjkovićeve solo karijere, sa „Bremeplova” i epske „Veronautike”.
„Osam muzičara, 27 pesama, tri čina i 198 minuta muzike. Skoro pa 30 godina nečijeg života. I sve te priče koje je Nikola napisao: te karverovske vinjete, metaforične i moćne, srećno-tužne i teške. Priče o onome što je moglo da bude, o onome što se neće desiti, kao i o danu koji nikad nije došao. Priče o prijateljima koji su otišli, o gradovima koji su propali, o prirodi koja nestaje. O ljudima koji su postali neljudi, o običnom čoveku koji se ne predaje, o moći muzike, sunca i vode i stvaranju novog sveta”, tako počinje recenziju ovog antologijskog izdanja Ivan Lončarević, autor Pop Depresije.
Lazar Divjak, višedecenijski hroničar Nikoline karijere, i autor „Roll Intro Tape” muzičkog dnevnika, o koncertu održanom u bivšem Domu Sindikata napisao je: „Nikolu sa bendom sam uživo slušao stvarno puno puta, pre dosta godina sam čak i vodio neku urednu evidenciju o tome. Ali mi je fascinantno kako te pesme svaki put pokažu neku drugu sitnicu koja je ranije ostajala negde ispod površine, neku svoju drugu osobinu – da li zbog drugog prostora, još boljeg svetla nego prošli put (iako je svaki prethodni bio najbolji na svetu), ili prosto subjektivnog raspoloženja tog i prethodnih dana. Nije potreban optimizam da bi sve bilo lepo. Štaviše, optimizam samo odvlači pažnju jer te nagovara da nagađaš o budućnosti. Na koncertu je jednostavno lepo i nema nikakve potrebe razmišljati o tome što će možda a možda i ne doći. Ovo je muzička podloga za trenutke kada toneš u san.”
Omot za „Biloški minimum” dizajnirao je Marko Prokić, a za naslovnu stranu uzet je akvarel Miroslava Majkića. Album su miksovali Ivan Petrović, Marko Nježić i Vranjković, dok je mastering uradio Nježić.
Nikola Vranjković – „Biološki minimum” (2020)
DISK 1: U krtogu, Najduži je poslednji sat, Za životom il` za sudbinom, Fotelja, Čarobni akord, Raskorak, Plovni put, Zadrži svoj dah, Sretenje
DISK 2: Protiv sebe, Dve reči, Nedostupna polja, 8 i 30, Majdan, Večernja zvona, Tajni život suterena, Marburg
DISK 3: Andrej, Jerma, Nikada ti neću više otkriti nijednu tajnu, Težak slučaj pakla, 2000 i kusur godina, Bunar želja ne postoji, Zvezdane staze, Moraćeš da naučiš da živiš sa tim, SDSS, Dan koji nikad nije došao.
